RAČUNARSTVO I INFORMATIKA

Category Archives: Excel

Podešavanje izgleda stranice za štampanje

12. Podešavanje izgleda stranice za štampanje

 

  Podešavanje dimenzija stranice

• Podešavanje dimenzija stranice je bitno kada želite da odštampate dokument.

• U meniju File selektujte opciju Page Setup.

• Selektujte tab Page:

untitled

• Ovaj dialog box omogućava da podesite orijentaciju strane:

untitled

• zatim, skaliranje dimenzija radnog lista na štampanoj strani:

untitled

• Selektovanjem opcije Fit to, ceo radni list će biti odštampan na jednoj strani

• Takođe, možete da podesite dimenzije papira na kojem štampate, kao i kvalitet štampe (Print quality):

untitled

• Polje First page number omogućava podešavanje početnog broja stranice.

Podešavanje margina stranice

• U meniju File selektujte opciju Page Setup.

• Selektujte tab Margins:

untitled

• Podesite margine dokumenta, kao što je prikazano na dialog boxu.

 

Header i Footer

 

• Ukoliko želite da svaka strana vašeg dokumenta ima isti sadržaj na početku i/ili kraju strane koristite Header i Footer.

• U meniju File selektujte opciju Page Setup.

• Selektujte tab Header/Footer i u poljima na na vrhu (Header) i na dnu (Footer), dialog boxa unesite tekst koji želite da se pojavljuje na vrhu i dnu svake stranice:

untitled

• Dugmetom Custom Header i Custom Footer možete da otvorite novi dialog box u kojem možete da podesite sadržaj i izgled Headera i Footera dokumenta:

untitled

• U poljima na dialog boxu možete da unesete tekst koji želite da ima Header i/ili Footer na levoj strani, u centru i na desnoj strani dokumenta.

• Takođe, ikone na dialog boxu omogućavaju da menjate vrstu fonrta, kreirate broj strane, unesete drugi dokument ili sliku…

• Kliknite na taster OK da biste zatvorili dialog box i zapamtili izmene koje ste napravili, ili taster Cancel da biste poništili izmene koje ste napravili.

Štampanje

• U meniju File, selektujte opciju Print. Na ekranu će se prikazati dilaog box:

untitled

Izaberite štampač na kojem ćete štampati dokument:

untitled

zatim stranice koje hoćete da štampate:

untitled

broj kopija i redosled štampanja strana

untitled

• Možete da izaberete da li želite da štampate ceo dokument, aktivni radni list ili samo deo koji ste selektovali:

untitled

• Klikom na taster Print Preview možete da vidite kako će da izgleda odštampan dokument.

Prikazivanje podataka iz tabele pomoću grafikona, tipovi grafikona

11. Prikazivanje podataka iz tabele pomoću grafikona, tipovi grafikona

Diagrami (grafikoni) služe za grafičko prikazivanje podataka.

 Kreiranje grafikona (Chart) korišćenjem Wizard-a

• Selektujte ćelije koje želite da prikažete na dijagramu.

untitled

• Obratite pažnju da su u prvom redu godine, u prvoj koloni šifre proizvoda, a u ostalim ćelijama količIne ( recimo broj prodatih proizvoda po godinama)

• Na Standard toolbar-u kliknite na ikonu Chart WIzard.

• Na ekranu će se pojaviti prvi dialog box:

untitled

• Izaberite tip dijagrama, a zatim kliknite na dugme Next. Na sledećem dialog-u ćete videti kako izgleda dijagram:

untitled

• Ukoliko niste zadovoljni izgledom, možete da se vratite na prethodni dialog priskom na dugme Back.

• Ukoliko ste zadovoljni, kliknite na dugme Next i na sledećem dialog-u nastavite sa podešavanjima.

• Selektujte tab Titles i podesite naslov dijagrama i nazive osa:

untitled

• Kliknite na dugme Next i podesite lokaciju dijagrama. Možete da izaberete da dijagram bude na tekućem radnom listu (As object in) ili na novom radnom listu (As new sheet):

untitled

Kliknite na dugme Finish. Na radnom listu ćete dobiti dijagram:

untitled

Promena izgleda grafikona (dijagrama)

Promena naslova dijagrama i osa

• Selektujte dijagram levim tasterom miša.

Primetite da se opcija Data u glavnom meniju menja kada selektujete ćeliju:

• u opciju Chart kada selektujete dijagram:

• U meniju Chart selektujte opciju Chart Options:

untitled

• Na dialog box-u selektujte tab Titles:

• Unesite željeni naziv dijagrama u polju Chart title, a nazive osa u poljima Category (X) axis i Value (Y) axis.

Podešavanje osa

• Kliknite dva puta levim tasterom miša na osu na dijagramu koju želite da podesite (na sledećem primeru selektovana je vertikalna osa):

• Na ekranu će se pojaviti dialog box Format Axis. Selektujte odgovarajući tab, u zavisnosti koji parametar želite da podesite. Na primer, ukoliko želite da podesite načIn prikazivanja vrednosti, selektujte tab Scale:

untitled

Podešavanje načIna prikazivanja podataka

• Kliknite dva puta levim tasterom miša na stubić koji prikazuje vrednost:

• Na ekranu će se pojaviti dialog box Format Data Series. Selektujte odgovarajući tab, u zavisnosti koji parametar želite da podesite. Ukoliko želite da podesite boju stubića, selektujte tab Patterns i izaberite način crtanja i boju:

untitled

Promena vrste dijagrama

• Selektujte dijagram kome želite da promenite tip, a zatim u meniju Chart selektujte opciju Chart Type:

untitled

• Na dialog box-u Chart Type selektujte željeni tip dijagrama:

untitled

Sortiranje i filtriranje

10. Sortiranje i filtriranje

Podaci koji se prikazuju u tabeli mogu biti uređeni na neki specijalan način ili se prikazuju po redosledu unosa. Da bi se podaci uredili mora se selektovati deo tabele koji se sortira. Pri tome moramo paziti na podatke koji ostaju van selekcije. Ako deo neselektovanih podtaka ima veze sa selektovanim, npr. izvode se iz njih ili predstavljaju neku celinu, onda je potrebno drugačije selektovati deo tabele koji se sortira.

Excel ne dozvoljava prekide u selektovanju polja, koje želimo sortirati, tj. ne mogu se sortirati podaci iz prva tri reda, sedmog i devetog reda. Niz ćelija koje se sortiraju mora biti neprekinut.

Kada izaberemo kriterijum po kome se sortira mora se obavezno naznačiti da li ima zaglavlje (koje se mora selektovati, ali se ne sortira sa ostalim ćelijama) ili ne. Ako se sortira više kolona onda se može definisati složeni kriterijum sortiranja. Prvi kriterijum je najvažniji, drugi se primenjuje samo ako su polja po prvom kriterijumu ista.

Ako kliknemo na dugme Options otvoriće se novi prozor sa dodatnim opcijama za sortiranje. Prvi okvir nam daje mogućnost sortiranja po slovima, ili po danima u nedelji ili mesecima u godini. Ispod njega je čekboks kojim se zahteva da se prilikom sortiranja vodi računa o velikim i malim slovima (ako je čekiran) ili ne.

Filtriranje je jako korisan metod  koji je implementiran u aplikativni program Excel.  Odvija se tako što se označi red ili kolona koju želimo da filtriramo i kliknemo na simbol

untitled

koji se nalazi u kartici Data.

Zatim u samom označenom redu klikom na strelicu na dole otvara se prozor u kome ostavljamo čekirana samo ona polja koja želimo da ostavimo pri filtraciji tj. ako na primer naša tabela ima podatke koji se ponavljaju i ako želimo da izdvojimo baš te podatke i imamo uvid samo u njih možemo ukloniti odtale podatke kako bi nam rad bio pregledniji tako što ćemo filtrirati samo te podatke koji su nam potrebni.

Sortiranje podataka u koloni po rastućem redosledu

• Selektujte neku ćeliju u koloni koju želite da sortirate, a zatim kliknite na ikonu Sort Ascending

untitled

Sortiranje podataka u koloni po opadajućem redosledu

• Selektujte neku ćeliju u koloni koju želite da sortirate, a zatim kliknite na ikonu Sort Descending

untitled

Sortiranje podataka u tabeli korišćenjem naredbe Sort

• U sledećoj tabeli je prikazan spisak lekova, sa prodatom količInom po godinama:

untitled

• Ukoliko želite da sortirate tabelu, kliknite na neku ćeliju u tabeli, a zatim u meniju Data izaberite opciju Sort. Na ekranu će se prikazati dialog box:

untitled

• Excel podrazumeva da se u prvom redu tabele nalaze nazivi kolona, i automatski će u polju Sort by prikazati vrednost ćelije u prvom redu prve kolone.

• Ukoliko želite sortiranje još po nekoj koloni, u narednim poljima (Then by) izaberite željene kolone po kojima će se sortirati podaci (u primeru je izabrana kolona 1997)

• Izaberite način sortiranja (opadajući ili rastući redosled) za izabrane kolone.

• Kliknite na dugme OK za izvršavanje operacije sortiranja.

• Ukoliko tabela nema nazive kolona, kliknite na opciju No header row:

untitled

Sada će i prvi red biti uključen u sortiranje.

Ako kliknete na dugme Options, pojaviće se novi dialog box u kojem možete da podesite dodatne opcije:

untitled

U polju First key sort order možete da podesite način sortiranja, na primer ako želite sortiranje po mesecima

untitled

Funkcije

Struktura funkcije u excelu

Funkcije u excelu imaju veoma jednostavnu primenu. Prvo, izaberete ćeliju koja „prihvata“ rezultat, kliknete na Insert Function  (fx) gde birate funkciju koja vam treba, popunite argumente (jedan ili više)  i potvrdite sa enter. Ukoliko znate sintaksu, funkciju možete kucati direktno. Struktura je jednostavna i izgleda ovako =IMEFUNKCIJE(ARGUMENT). Argumenti mogu biti: oblasti, brojevi, tekst ili logičke vrednosti.  Ako ih ima više, odvajaju se znakom „;“.

VIDEO TUTORIJAL – OSNOVNE FUNKCIJE U EXCELU

Funkcije u excelu sa jednim argumentom

=SUM(arg) je funkcija za sabiranje. Argument je oblast koja se sabira (npr. A1:A20).

=AVERAGE(arg) je funkcija za prosek. Argument je oblast koja ulazi u prosek.

=MAX(arg) je funkcija koja traži najveću vrednost. Argument je oblast koja se pretražuje.

=MIN(arg) je funkcija koja traži najmanju vrednost. Argument je oblast koja se pretražuje.

=COUNT(arg) je funkcija koja služi za prebrojavanje. Argument je oblast koja se prebrojava.

Funkcije u excelu sa dva argumenta

=COUNTIF(Range;Criteria) je funkcija za uslovno prebrojavanje. Criteria je u stvari uslov koji tražimo, a Range je oblast u kojoj tražimo koliko se puta javlja zadati uslov.

Funkcije u excelu koje obrađuju više uslova odjednom

U datoteci na linku gore, u rešenju je dat jedan primer izračunavanja broja učenika po uspehu. Drugo rešenje je pomoću funkcije Countifs na slici dole. Prikazan primer je za dva uslova. Može i više.

=COUNTIFS(Criteria_range1;Criteria1;Criteria_range2;Criteria2;)

Funkcija-Countifs

Funkcije u excelu sa tri argumenta

=SUMIF(Range;Criteria;Sum_range) je funkcija za uslovno sabiranje. Criteria je u stvari uslov koji tražimo, a Range oblast gde da nađemo traženi uslov. Sum_range je oblast iz koje se uzima vrednost za sabiranje, a koja zadovoljava traženi uslov.

=IF(Logical_test;Value_if_true; Value_if_false) je funkcija koja pomaže prilikom donošenja odluka. Logical_test je uslov koji treba ispitati. Value_if_true jesu akcije koje se izvršavaju ako je uslov tačan. Value_if_false jesu akcije koje se izvršavaju ako uslov nije tačan. Nikako se ne izvršavaju obe akcije, već samo jedna. Akcije mogu biti obaveštenja (tekst poruke), formule ili funkcije. Ukoliko je to funkcija, onda istu zovemo „ugnježdena“ funkcija.

Statističke funkcije:

 

Kopiranje formula, relativno i apsolutno

8. Kopiranje formula, relativno i apsolutno

Šta je to relativno adresiranje

• Excel, standardno, koristi relativno adresiranje. Šta je relativno adresiranje objesnićemo na sledećem primeru:

untitled

Stopa poreza je uneta u ćeliju C1.

• Cena laserskog štampača je data u ćeliji B5.

• Iznos poreza je dat u ćeliji C5 koji se izračunava pomoću formule: =B5*C1

• Ukupna cena je data u ćeliji D5, i izračunava se formulom: = B5+C5

• Ukoliko želite da sada iskopirate formule u ostale prazne ćelije (C6, C7, D6 i D7) korišćenjem tehnike selektovanja ćelija u kojima su unešene formule i kopiranjem ćelija kako je opisano ranije, nećete dobiti željeni rezultat:

untitled

Kao što vidite, iznos poreza nije izračunat u ćelijama C6 i C7.

• Ako selektujete ćeliju C6, videćete da ona sadrži formulu ‘=B6*C2’ umesto ‘=B6*C1’. Obzirom da ćelija C2 ne sadrži vrednost poreza na promet, rezultat je, naravno, pogrešan.

• RAZLOG: u formuli ‘=B5*C1’ je korišćeno relativno adresiranje, tako da je Excel prilikom kopiranja formule automatski promenio formulu u ‘=B6*C2’ i u sledećem redu u ‘B7*C3’.

Šta je to apsolutno adresiranje

• Da bi izbegli problem koji je opisan u prethodnom primeru, pravi postupak je sledeći:

untitled

Stopa poreza je uneta u ćeliju C1.

• Cena laserskog štampača je data u ćeliji B5.

• Iznos poreza je dat u ćeliji C5 koji se izračunava pomoću formule: =B5*$C$1 (apsolutno adresiranje ćelije C1)

• Ukupna cena je data u ćeliji D5, i izračunava se formulom: = B5+C5 (relativno adresiranje)

• Ukoliko želite da sada iskopirate formule u ostale prazne ćelije (C6, C7, D6 i D7) korišćenjem tehnike selektovanja ćelija u kojima su unešene formule i kopiranjem ćelija kako je opisano ranije, dobićete željeni rezultat:

untitled

Kao što ste primetili, simbol ‘$’ ispred oznake kolone i reda, označava apsolutno adresiranje.

• Naravno, Excel ima mogućnost da Vam olakša unošenje apsolutnih adresa: unesite relativnu adresu (na primer: ‘=B3’) u ćeliju, a zatim pritisnite taster F4. Način adresiranja će biti promenjen i formula će izgledati: ‘=$B$3’.

Unošenje formula aritmetičkim operacijama

7.  Unošenje formula aritmetičkim operacijama

 Aritmetičke i logičke formule

Unošenje formula

• Kliknite na ćeliju u koju želite da unesete formulu.

• Unesite znak ‘=’ , a zatim unesite formulu koja može da se sastoji od operatora, fiksnih vrednosti (4, 34.5, 765, …), promenljivih ili izraza (na primer: A4 +B6).

• Operatori za aritmetiške operacije su:

  •  ‘+’ sabiranje
  • ‘-‘ oduzimanje
  •  ‘*’ množenje
  •  ‘/’ deljenje

• Kada unesete formulu, pritisnite taster Enter. Formula će bit iizračunata i prikazana u ćeliji.

• Kada selektujete ćeliju koja sadrži formulu (u donjem primeru ćelija C1), u Formula bar-u (fx) možete da vidite formulu i da je editujete:

untitled

Ukoliko ste pogrešno uneli formulu, u ćeliji sa formulom će biti prikazana poruka sa greškom koja počinje sa karakterom ‘#’:

untitled

Karakteristične poruke o greškama

• ‘######’ – širina kolone nije dovoljna da prikaže izračunatu vrednost.

• ‘#REF’ – u formuli je navedena ćelija koja ne postoji, ovo se dešava obično kada izbrišete ćeliju koju ste iskoristili u formuli

• „#NAME’ – u formuli postoji izraz koji Excel ne može da protumačI.

Pomoć prilikom ispravljanja grešaka

• Kliknite na ikonu Microsoft Excel Help: i unesite poruku greške, a zatim kliknite na dugme Search:

untitled

MS Excel će prikazati dialog sa novim opcijama.

Formatiranje ćelija

6. Formatiranje ćelija

Napravi sledeću tabelu:

Redni broj

Ime

Prezime

Datum rođenja

Razred

Džeparac

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

 

tekst Redni broj formatirati tako da stoji pod uglom od 45 stepeni

kolonu Ime formatirati kao Text  poravnat uz levu i gornju ivicu i urediti tekst tako da može da se ispisuje u više redova

kolonu Prezime poravnati uz desnu ivicu i centrirati po vertikali, postaviti tip na General

kolonu  Datum rođenja formatirati kao datum oblika npr. sreda, 14. mart 2013

kolonu Razred popuniti prethodno formiranim nizom prvi, drugi, treći, četvrti počev  od  drugog

kolonu džeparac formatirati da bude tipa Currency  u dinarima sa dva mesta iza decimalne tačke

Podešavanje dimenzija redova i kolona + dve vežbe odrađene u Excel-u

5. Podešavanje dimenzija redova i kolona

Parametri strane se podešavaju se u prozoru Page Setup koji se otvara iz kartice Page Layout. Ovaj prozor ima četiri kartice. U prvoj kartici Page podešava se orjentacija papira, uvećanje ili umanjenje i format papira za štampanje. U delu Scaling možemo procentualno uvećati ili smanjiti tabelu da bi stala na odgovarajući papir ili da definišemo na koliko stran ona treba da stane. Ispod ovog okvira može se podesiti format papira na kome se štampa. Druga kartica je Margins koju koristimo da bismo podesili margine. U trećoj kartici Header / Footer definišemo tekst koji će se prikazati u marginama. Četvrta kartica je Sheet koju koristimo da bismo postigli neke posebne efekte. Print area – će štampati samo određeni deo tabele po našoj želji. Deo sa nazivom Print titles koristimo za definisanje redova i kolona koje će se ponavljati na svakoj strani.

Podešavanje redova i kolona:

Selektujemo kolonu i desnim klikom miša iz menija Format imamo opcije: Width- definiše širinu kolone (širina se može definisati i povlačenjem desnog kraja kolone, a primenjuje se na sve selektovane kolone u nizu) , Hide- kolona se ne vidi , Unhide- poništava se skrivanje kolona. Isto važi za redove. Postavljeni parametri reda, kolone ili polja mogu se preneti na druge redove, kolone ili polja korišćenjem alatke Format Painter (četkice).

Kao prilog dodajemo dve vežbe u Excel-u:

bioskop1

cokolada

Tipovi podataka

4. Tipovi podataka

Prvi i osnovni korak u radu sa tabelama je definisanje parametara, odnosno, moramo znati koliko će biti kolona i redova da bismo odlučili o širini kolona i visini redova, kao i o orjentaciji tabele na papiru za štampanje. Naravno, ne mora se sve znati na početku.

Najpre, treba definisati tipove podataka. Ukoliko se u neku ćeliju upisuju datum ili neki drugi poseban tip podataka potrebno je to unapred definisati. Selektovaćemo tu ćeliju pa zatim iz menija, kliknuti desnim klikom miša i odabrati komandu Format Cell. Otvoriće se prozor za dijalog kao na slici.

untitled

Tip General     je opšti tip tj. prepušteno je samoj aplikaciji da na osnovu upisanog podatka proceni o kom tipu podataka se radi. Ova opcija nije najbolje rešenje jer se može npr. desiti da aplikacija redne brojeve automatski pretvori u datume, ali u većini slučajeva će biti dobro rešenje.

Tip Number  koristimo kada smo sigurni da ćemo upisivati brojeve u označena polja. Možemo definisati broj decimala i razdvajanje hinjada  kao i na koji način če se prikazivati negativni brojevi.

Tip Curency  koristimo kada u polja upisujemo novčane iznose. I ovde je potrebno definisati kako će se prikazivati negativni iznosi i položaj oznake valute.

Tip Accounting   je tip za ispis novčanih iznosa i definiše se samo broj decimala i oznaka valute.

Tip Date koristimo kada u polja upisujemo datume, potrebno je definisati format datuma i jezik.

Tip Time se koristi kada se u polja upisuje vreme, potrebno je definisati format zapisa vremena i jezik.

Tip Percentage se koristi kada se u polja upisuju procenti, definiše se samo broj decimala.

Tip Fraction se vrlo retko koristi, za ispisivanje decimalnih brojeva kao razlomaka. Definiše se maksimalan broj cifara brojioca i imenioca ili zaokrugljenje na neki osnovni razlomak.

Tip Scientific kooristimo kada brojeve želimo da prikazujemo u eksponencijalnom zapisu.

Tip Text   koristimo kada ono što upisujemo smatramo tekstom, čak i ako se upisuju brojevi, ali se pri tome ti brojevi ne mogu koristiti u formulama.

Sledeća kartica u prozoru Format Cells je Alignment gde uređujemo horizontalno i vertikalno poravnanje u poljima. Zatim imamo mogućnost podešavanja orjentacije teksta u polju, u delu Orientation. Ugao se  zadaje odabirom na skali ili se može upisati u stepenima.

Ako je tekst širi onda ćemo u delu Text control definisati da se podatak ispisuje u više redova u jednom polju (Wrap text), da se veličina slova automatski smanji koliko je potrebno da podatak stane u polje (Shrink to fit) ili da se neka polja spoje da bi podatak bio ispisan normalno (Merge cells). U delu Right-to-left možemo  definisati da se podatak ispisuje s leva na desno (Left-to-right) ili obrnuto.

Kartica Font je slična kao u Word-u.

Kartica Border nam daje mogućnost da pojedina polja ili celu tabelu uokvirimo različitim vrstama linija. I ova kartica je već objašnjena u Word-u.

Kartica Patterns nam daje mogućnost da pozadina pojedinih polja ili cele tabele bude obojena ili šrafirana.

Kretanje, unos i izmena podataka

3. Kretanje, unos i izmena podataka

Unos podataka u polje se može ostvariti na tri načina:

1. Selektovanjem polja i jednostavnim unošenjem podataka

2. Dvostrukim klikom na polje i unošenjem podataka

3. Klikom na formula bar za unos podataka i unošenjem

Iako ravnopravni ovi načini se ipak, razlikuju. Kod unosa podataka na prvi način za kretanje kroz podatak ne smemo koristiti strelice na tastaturi jer ćemo menjati selektovano polje. Pritiskom na taster Enter završava se unos podataka u jednom polju i prelazi se u polje ispod njega. Pritiskom na taster ESC poništava se uneti podatak.

Podaci se u polja mogu unositi automatski ako je to potrebno. Ako u jednom redu ili koloni treba u uzastopnim poljima uneti brojeve redom sa konstantnom razlikom (1.2.3….. ili 1,4,7,…) onda treba napisati samo prva dva broja u nizu, zatim selektovati ta dva polja, a zatim uhvatiti mišem kvadratić u donjem desnom uglu drugog polja i povući duž reda ili kolone.

Promena aktivne ćelije postiže se tako što se pokazivač miša postavi na željenu ćeliju i pritisne levi taster miša. tj. klikom na željenu ćeliju. Za promenu aktivne ćelije pomoću tastature, koriste se tasteri sa strelicama i ostali tasteri za pomeranje kursora.

Šta je to AutoComplete

  •  Recimo da ste uneli sledeće podatke:

untitled

  • Ako se pozicionirate na prvu sledeću ćeliju u istoj koloni i unesete slovo ‘K’, Excel će Vam automatski ponuditi reč ‘Kamion’,kao na slici:

untitled

  • sada, možete sa tasterom Enter da prihvatite ponuđenu reč ili da nastavite sa unosom drugačIjeg teksta.

Šta je to Pick List

• Sličan koncept kao AutoComplete.

• Pozicionirajte se na prvu praznu ćeliju ispod unešenih podataka i kliknite desnim dugmetom miša na nju.

• Na popup meniju selektujte opciju Pick From List:

untitled

Na ekranu će se pojaviti lista sa koje možete da izaberete tekst koji želite da unesete u ćeliju:

untitled

Podešavanje radnog okruženja

2. Podešavanje radnog okruženja

Parametri koje treba podesiti pre početka rada

• Osnovni parametri koje, zbog konfornijeg rada, treba da podesite su način prikazivanja dokumenta, korišćenje operacije Zoom i sadržaj Toolbar-a.

Način prikazivanja dokumenta

• Postoje dva osnovna načIna na koji MS Excel prikazuje dokument:

o Normal – kada dokument ima ovakav izgled, na ekranu nisu prikazane granice strana u dokumentu

Page Break Prewiev – u ovom režimu, izgled dokumenta je najsličniji onome koji će biti kada odštampate dokument i nacrtane su granice strana

Selektovanje načina prikazivanja dokumenta

Izaberite opciju VIew:

untitled

Otvoriti aplikativni program EXCEL

  1. Prvom listu našeg dokumenta dati ime Raspored časova, drugom broj svog odeljenja i zatim između prvog i drugog lista ubaciti novi list sa svojim imenom i prezimenom
  2. U prvom listu napravi sledeću tabelu. Obratiti pažnju da se brojevi u prvom koloni unose automatski.

Распоред часова

Редни број

1

математика

Српски језик

Музичка култура

Математика

Физика

2

биологија

Хемија

Латински језик

историја

3

Биологија

географија

Физика

географија

математика

4

Хемија

Латински језик

Српски језик

Немачки језик

Српски језик

5

Ликовна култура

Немачки језик

историја

физика

6

Рачунарство и информатика

/

Енглески језик

физичко

Енглески језик

7

/

/

3.   ćelijama od ponedeljka do petka dodeliti naziv radni dani u nedelji
4.   dodati jednu kolonu sa desne strane poslednje kolone, spojiti u jednu ćeliju sve ćelije ove kolone počev od ćelije sa rednim brojem jedan do rednog broja 7 i u nju upisati vreme treninga za taj dan
5.  Definisati novi niz ponedeljak, utorak,…., i dodati dane u nedelji u tabelu

Osnovni pojmovi

1. Osnovni pojmovi

Centralni deo prozora čini radna površina koja je linijama izdeljena na polja. Ove linije su vidljive samo na ekranu, prilikom štampanja se ne vide. Da bi se videle, moraju se posebno podesiti.

Radna tabela (worksheet) izgleda kao papir izdeljen na redove (rows) i kolone (columns). Kolone su označene slovima engleskog alfabeta A,B,C,….Redovi su označeni brojevima 1,2,3,….

Deo radne površine u preseku reda i kolone naziva se ćelija (cell). Svaka ćelija je jednoznačno određena kolonom i redom u kojima se nalazi. Npr. ćelija iz kolone G i reda 7 označava se sa G7. Oznaka G7 naziva se adresa ćelije.

Ispod radne površine je navigator. Listići Sheet1, Sheet2 i Sheet3 su nezavisne stranice dokumenta u kome radimo. Nepotrebne listiće možemo obrisati desnim klikom na naziv listića i izborom komande Delete. Ako nam treba više listića možemo ih dodati desnim klikom na ime jednog od postojećih i izborom komande Insert. Listićima se može i dati ime, desnim klikom na naziv listića i izborom komande Rename. Takođe je moguće i premeštanje listića po želji hvatanjem levim tasterom miša i prenošenjem levo ili desno po traci navigatora.

Pravougaoni skup ćelija naziva se opseg. On je jednoznačno određen adresama ćelija na krajevima dijagonale opsega. Npr. opseg koji se sastoji od ćelija B2,C2,B3,C3, B4,C4 jednoznačno je određen ćelijama B2 i C4, a njegova adresa je B2 : C4. Opsegu i ćeliji se može pridružiti i naziv, pa se na njih onda može ukazivati bilo nazivom bilo adresom.

Zadavanje naziva ćelije i opsega:

Ćelije i opsezi su početno imenovani svojom adresom. NJima može i da se dodeli naziv tako što se prvo označe pa se pritisne Insert / Name / Define i upiše naziv. Ukazivanje nazivom ćelije ili opsega je apsolutno ukazivanje. Prednost korišćenja naziva umesto adrese je u preglednosti formula u sadržaju ćelija.

Za obeležavanje više redova (ili kolona) koristi se tehnika označavanja naziva redova (tj. kolona).

Umetanje i uklanjanje redova i kolona:

Pre umetanja redova i kolona prvo se obeležava jedan ili više susednih redova ili kolona. Zatim se zadaje komanda za umetanje (Insert) ili uklanjanje (Delete) redova ili kolona. Kada se radi o uklanjanju, uklanjaju se obeleženi redovi, odnosno kolone. Pri umetanju ispred obeleženih redova ili kolona dodaje se obeležen broj redova, odnosno kolona.

U svaku ćeliju može da se upiše tekst. Broj ili formula. Može se desiti da deo upisanih znakova nije vidljiv u ćeliji. On se nalazi u ćeliji i to se može videti u redu za uređivanje sadržaja ćelije ( formula bar) koji se nalazi pri vrhu prozora. Da bi ceo sadržaj bio vidljiv povećavamo veličinu ćelije dok sadržaj ne bude prikazan u celosti u željenoj ćeliji.

Kada je u ćeliju uneta formula, prvi znak sadržaja je znak jednakosti, a vrednost ćelije je jednaka vrednosti izračunate formule. Npr = 2+3.

Pošto je ćelija aktivna, u nju se jednostavnim ukucavanjem upisuje sadržaj. Upisivanjem novog sardžaja briše se prethodni sadržaj. Za promene dela sadržaja ćelije, označimo ćeliju i pritisnemo F12 na tastaturi ili u formula bar – u menjamo željeni deo sadržaja.

Kopiranje na gore, dole, levo i desno

Kad je opseg obeležen na njegovom donjem desnom delu nalazi se kvadratić. Kopiranje sadržaja opsega postiže se povlačenjem ovog kvadratića na dole, gore, levo ili desno.

Popunjavanje niza:

U jednu ćeliju upišemo npr. 100, u ćeliju ispod 90. Označimo obe ćelije i razvučemo kvadratić prema dole.

Definisanje nizova:

Tools / Options / Custom lists. U polje List entries upišite ponedeljak,(Enter) utorak,… kljiknemo na Add i OK. Ukucajmo zatim u jednu ćeliju ponedeljak i razvucimo kvadratić.

17T. i 18V. Kreiranje formi i unos podataka pomoću formi

17T. i 18V.  Kreiranje formi  i unos podataka pomoću formi

Kreiranje elektronskih obrazaca – formi

Forme, maske, elektronski obrasci ili formulari su neki od naziva koji su odomaćeni za englesku reč Forms. Elektronski obrasci predstavljaju ekvivalent papirnim obrascima, a koriste se za unos podataka u elektronske, računaru razumljive, baze podataka. Prednost elektronskih obrazaca nad papirnim je višestruka: unos podataka može biti delimično kontrolisan, u određenim poljima se mogu unapred ponuditi vrednosti (recimo tekućim datumom) dok se pojedina polja mogu popuniti automatski proračunom jedne ili više unetih vrednosti u druga polja.

Forme čine onaj deo aplikacije nad bazom podataka koji omogućava unos podataka u tabele, umesto da se direktno pristupa tabelama, zatim izmenu postojećih podataka i njihov sofisticirani prikaz.

Kreiranje nove forme korišćenjem čarobnjaka (Wizard)

Potrebno je kreirati formu za tabelu Radnik. Iz tab-a Create izabrati More Forms, pa Form Wizard, kao što je prikazano na sledećoj slici

untitled

Izabrati tabelu Radnik i sva polja prebaciti u desno prazno polje klikom na dvostruku strelicu (>>) i kliknuti na Next, kao što je prikazano na sledećoj slici

untitled

Sada je moguće izabrati na koji način de se prikazivati polja na formi, da li svako polje odvojeno jedno od drugog ili tabelarno. Sa leve strane prikazuje se izgled svake opcije. Izabrati, npr.

Columnar, što znači da se polja ređaju jedno za drugim u koloni i kliknuti Next. Ovo je prikazano na sledećoj slici

untitled

Dalje, moguće je izabrati stil forme. Ovo izabrati po želji, a ukoliko se izabere None, izgled forme bude najjednostavniji, odnosno forme neće biti dizajnirane.

Na kraju, unosi se ime forme, a po default-u je ponuđeno ime tabele za koju se forma kreira.

Kliknuti na Finish za kraj kreiranja forme.

Nakon klika na dugme Finish, otvara se upravo kreirana forma. Desnim klikom na tab ove forme otvara se meni iz kog je moguće izabrati opciju Design View, tj. mod koji dozvoljava izmene dizajna forme.  U Design View-u moguće je pomerati, smanjivati i proširivati polja. Primećuje se da nije moguće pomeriti pojedinačno polje. Za to je potrebno selektovati željeno polje (polja) i na njega kliknuti desnim tasterom miša. Tada se pojavljuje meni gde treba izabrati Layout -> Stacked, pri čemu de se selektovana polja odvojiti od ostalih i moći će da se premeste na neko drugo mesto.

untitled

Kreiranje dugmeta (button) za navigaciju

Dok je forma otvorena u Design View, mogu se postaviti i dugmići za jednostavnije kretanje kroz podatke o zaposlenima. Izabrati opciju Button iz Design tab-a, kao što je prikazano na sledećoj slici

untitled

Kliknuti na prazno mesto na formi gde je pogodno postaviti dugme. Nakon toga, otvara se prozor prikazan na sledećoj slici

untitled

Na levoj strani izabrati Record Navigation, a na desnoj Go To First Record i kliknuti na Next. Ovim izborom vrši se kreiranje dugmeta koje prikazuje prvog zapisanog radnika. U sledećem prozoru izabrati da se na dugmetu prikazuje slika (ili izabrati Text, pa ispisati npr. Idi na prvi). Ovo je prikazano na sledećoj slici. Kliknuti Next.U sledećem prozoru omogućeno je imenovanje samog dugmeta, a taj naziv mora biti jedinstven. Ostaviti ponuđeno ime.  Kliknuti na Finish. Važno je razumeti razliku između naziva dugmeta i teksta koji se ispisuje na dugmetu. Naziv dugmeta je jedinstven, a tekst na dugmetu nije. Takođe, moguće je kreirati dugme za dodavanje novog radnika. Ovo se razlikuje samo po tome što se u prvom prozoru na desnoj strani izabere Record Operations, a na levoj Add New Record.

Ukoliko korisniku ne odgovara da se vidi mreža linija dok je forma otvorena u Design View, moguće ju je ukloniti klikom desnim tasterom miša, pri čemu se pojavljuje pomoćni meni iz kog treba izabrati, tj. isključiti opciju Grid. Tada je površina forme u Design View čista.

Desnim klikom na tab ove forme, izabrati Form View da bi se moglo videli kako de forma izgledati krajnjim korisnicima. Da bi se sakrilo polje, potrebno je prvo otvoriti formu u Design View, kliknuti desnim tasterom miša na ovo polje i izabrati Properties, kao što je prikazano na sledećoj slici

untitled

Sa leve strane ekrana pojaviće se prozor Property Sheet u kom je potrebno, u okviru tab-a Format, polje Visible postaviti na No, kao što se vidi na sledećoj slici

untitled

Sada se na formi ne vidi polje IDradnika.

Dizajn forme

Sledeće, potrebno je kreirati formu za tabelu Telefoni. Otvoriti formu u Design View i srediti je. U delu Detail nalaziće se svi telefoni određenog radnika. Mogu se npr. obojiti redovi u kojima će se ispisivati telefoni radnika. Ukoliko nije otvoren prozor Property Sheet, otvoriti ga desnim klikom na formu izabravši opciju Properties. Iz padajuće liste u Property Sheet-u izabrati Detail, gde se vrše podešavanja za taj deo, što je prikazano na sledećoj slici

untitled

Za polje Back Color izabrati vrednost po želji iz liste ponuđenih boja koja se dobije klikom na krajnje desno dugme. Za polje Alternate Back Color ponoviti postupak, samo ovaj put izabrati neku drugu boju. U ovom primeru izabrana je prvo zelena, a zatim svetlo roza boja.

Ovim se postiže efekat da se pri prvom unosu broja telefona prvi red oboji u zelenu boju, pa sledeći red u rozu, smenjujući se na taj način pri svakom narednom unosu. Da bi se obojilo i zaglavlje forme, u Property Sheet-u vrednost u padajućoj listi postaviti na FormHeader i izabrati boju u polju Back Color. Izabrati, npr. ponovo istu zelenu boju i sačuvati formu.

Kreiranje dugmeta za brisanje instanci

Sledeći korak je kreiranje forme za tabelu Grad. Ponoviti isti postupak kao za tabelu Telefoni, odnosno neka izgled bude Tabular, a neka ova forma bude roze boje, a boje redova za unete gradove neka se smenjuju, prvo roza, pa zelena. U Detail delu potrebno je postaviti jedno dugme čija namena će biti brisanje grada iz liste. Iz tab-a Design izabrati Button i postaviti ga na kraj reda pored polja za naziv. Kada se otvori prozor Command Button Wizard, izabrati Record Operations, a zatim Delete Record. Ovo je prikazano na sledećoj slici:

untitled

Sada se postavlja pitanje šta se dešava ukoliko je za nekog radnika potrebno da uneti grad koji nije ponuđen u padajućoj listi. Naravno, može se otvoriti forma Grad, pa uneti željeni, a zatim osvežiti forma Radnik da bi se video novi unos gradova. Međutim, postoji i lakši način. Potrebno je otvoriti tabelu Radnik u Design View i staviti kursor u polje grad. U okviru tab-a Lookup podesiti Allow Value List Edits na Yes, a za List Items Edit Form izabrati formu Grad. Kada se ovo podesi, pojaviće se dugmence sa znakom groma na koje je potrebno kliknuti. Tada će se pojaviti meni iz kojeg treba izabrati Update all lookup properties everywhere grad is used. Ovo znači da će se izmene koje su izvršene u tabeli primeniti na onim formama gde se polje grad koristi. Ovo podešavanje je prikazano na sledećoj slici

untitled

Sačuvati tabelu Radnik i otvoriti formu Radnik. Kada se otvori padajuća lista grad na formi Radnik, pojaviće se jedno novo dugmence koje je posledica prethodno urađenih izmena u tabeli Radnik. Kada se klikne na to dugme, otvoriće se forma Grad. Tada se unosi željeni grad, i nakon zatvaranja forme prethodno uneti grad(ovi) de se pojaviti među ponuđenima u padajućoj listi.

15. Pojam veza i 16. Izmene veza između tabela

15. Pojam veza i 16. Izmene veza između tabela

Baza podataka se ne odnosi samo na pojedinačne objekte nego i na odnose između objekata. U realnom sistemu objekti nisu međusobno izolovani, nego se nalaze u međusobnoj interakciji. Student se upisuje na fakultet, sluša predavanja iz pojedinih predmeta, prijavljuje polaganje ispita, polaže ispit itd. To su primeri logičkih i realnih veza između objekata, koje slede iz realnih odnosa u posmatranom sistemu studiranja na jednom fakultetu. Istražimo jedan skup odnosa između studenata koji slušaju predavanja kod određenog profesora. Postavlja se pitanje šta su u takvim odnosima objekti, koje su njihove osobine (atributi) i kako prikazati njihove odnose. Identifikovati objekte, njihove osobine i odnose znači praktično izgraditi model podataka. U modelu podataka ne postoje samo atributi objekta, nego i veze između objekata. Prvo se selektuju objekti, imenuju se, a zatim se analiziraju tipovi odnosa koji se uspostavljaju između objekata. Odnosi između objekata posmatranja prikazuju se najčešće primenom logike skupova i preslikavanja njihovih elemenata. Najjednostavniji odnos između ta dva tipa objekata naziva se preslikavanje 1:1. Kod takvog preslikavanja svaki se element skupa X može preslikati na najviše jedan element skupa Y. Istovremeno, i svaki element skupa Y može biti preslikan na najviše jedan element skupa X. Karakterističan primer bi bio sa entitetima Fakultet i Dekan. Na jednom fakultetu može biti samo jedan dekan, a jedan dekan može biti dekan na samo jednom fakultetu. Takvi odnosi između entiteta su retki, a mogu se predstaviti sledećom slikom:

untitled

Druga vrsta odnosa naziva se preslikavanje N:1 (ili 1:N). Više elementa skupa X može se preslikati na najviše jedan element skupa Y. Istovremeno jedan element skupa Y može se preslikati na više elemenata skupa X. Pogodan primer za ovu vrstu odnosa između entiteta je odnos između entiteta Student i Dekan. Više studenata na jednom fakultetu ima samo jednog dekana, a jedan dekan je dekan za više studenata na svom  fakultetu

untitled

Najsloženije preslikavanje je tipa M:N. Svaki element prvog skupa može se preslikati na više elemenata drugog skupa, ali se i svaki element drugog skupa može preslikati na više elemenata prvog skupa. Karakterističan primer ovakvih veza postoji ako se uoče entiteti Student i Profesor. Jednom studentu predaje više profesora, a ujedno jedan profesor predaje za više studenata.

untitled

U relacionom modelu podataka klase objekata se predstavljaju tabelama. Na primer klasa STUDENT se može opisati atributima BROJ INDEKSA i IME i klasa KNJIGA sa itributima ŠIFRA KNJIGE i NAZIV. Trenutno stanje studenata i knjiga koje je uneseno u ove tabele može biti sledeće:

untitled

U realnom svetu objekti međusobno stupaju u veze. Na jednom fakultetu studenti drže (pozajmljuju iz biblioteke) pojedine knjige. Može se uočiti da je veza između ova dva posmatrana objekta tipa M:N, tj. Više studenata mogu da drže jednu knjigu, a jedna knjiga može biti kod više studenata. Neka je trenutna situacija iz realnog sveta prikazana na sledećoj slici:

untitled

Klasa veza se može posmatrati kao zaseban entitet, a taj entitet može da ima svoje posebne atribute. U našem primeru, klasa veza DRŽI može da ima kao atribut DATUM od kada student drži određenu knjigu. Neka je trenutna situacija iz realnog sveta prikazana sledećom slikom:

untitled

Suština relacionog modela je da se i klase objekata i klase veza između objekata predstavljaju na jedinstven način, tj. preko tabela. U našem primeru postoje tri tabele: STUDENT, KNJIGA i DRŽI. U relacionom modelu podataka tabela se definiše kao relacija, koja mora da ispuni odgovarajuće uslove. Svaka relacija mora da ima primarni ključ – jedan ili više atributa koji na jedinstven način opisuju svaki zapis u jednoj tabeli. Primarni ključ se pažljivo bira. Na primer u klasi studenata loš izbor primarnog ključa bi bio atribut IME, zato što se mogu pojaviti dva studenta sa istim imenom. Dobar izbor primarnog ključa je atribut Broj indeksa, zato što ne postoje dva studenta sa istim brojem indeksa. Za klase objekata Student i Knjiga vrši se prevođenje u relacioni model na sledeći način (podvlačenjem su označeni atributi koji čine primarni ključ):

Student (BrInd, Ime)          Knjiga (SifK, Naziv)           Drži (BrInd, SifK, Datum)

Dakle, za posmatrani realan slučaj gde sudenti drže pojedine knjige, izvršeno je modelovanje preko tri tabele tj. relacije. Tabele STUDENT i KNJIGA imaju dve kolone, a tabela DRŽI tri kolone. Sve tabele su povezane. Povezivanje se vrši preko vrednosti atributa u relacijama, na sledeći način:

untitled

Relaciona baza podataka standardno se satoji iz više tabela. Ipak, za razliku od mrežne baze podataka, tabele nisu povezane pokazivačima. Umesto toga koriste se „ključevi“ da upare redove podataka u različitim tabelama. Ključ je samo još jedna ili više kolona u tabeli, koja odgovara kolonama u drugim tabelama.

 

13. Kreiranje tabela, izbor tipa podataka, postavljanje primarnog ključa

13. Kreiranje tabela, izbor tipa podataka, postavljanje primarnog ključa

Podešavanje tipa i parametara polja

Tekstualni tip polja (Text)

• Sadrži do 255 karaktera teksta, ili onoliko koliko je zadato u polju Field Lenght.

Tekstualni tip polja (Memo)

• Sadrži do 65535 karaktera teksta.

Numerički tip polja (Numeric)

• Sadrži broj, čiji opseg vrednosti zavisi od vrednosti koja je zadata u polju Field Length

Date/Time tip polja

• Sadrži datum i vreme. Opseg vrednosti može da bude od 100. do 9999 godine.

Currency tip polja

• Sadrži numeričku vrednost. Opseg vrednosti sadrži negativne i pozitivne brojeve. Broj cifara sa leve strane decimalne tačke može da bude 15, a sa desne 4. U memoriji zauzima 8 bajtova. Prilikom prikazivanja vrednosti, simbol za valutu je onaj koji je podešen u Control Panel-u (sistemski parametar MS Windows-a).

• Verzija MS Accesss 2000 (i više verzije) ima mogućnost da podesite tip polja da bude Euro.

AutoNumber tip polja

• AutoNumber je broj (Long Integer) koji se generiše automatski. Postoje dva načina generisanja:

o Inkrementiranjem (najveća vrednost + 1)

o Generisanjem slučajnih brojeva

• MS Access obezbeđuje da se vrednosti u polju koje je tipa AutoNumber budu jedinstveni.

Logički tip polja (Yes/No)

• Ovaj tip polja može da sadrži samo dve vrednosti Yes ili No (True/False, On/Off). U memoriji zauzima 1 bajt.

Parametri polja

 

• Broj i vrsta parametara polja zavise od tipa podatka koji selektovano polje sadrži. Na primer, tip polja ‘Text’ ima jedne parametre, a tip ‘Number’ druge. Na sledećoj slici su prikazani parametri za tip polja ‘Text’:

untitled

Ako kliknete levim tasterom miša na desnu ivicu polja koje sadrži vrednost parametra, desiće se jedna od tri varijante

  1. Pojaviće se ikona , koja označava da postoji lista sa koje možete da izaberete vrednost parametra:

untitled

2. Pojaviće se ikona , koja startuje Expression Builder koji možete da iskoristite za unos vrednosti parametra.

3. Neće se pojaviti ikona , parametre morate da ukucate korišćenjem tastature

Osnovni parametri polja

 

• Field Size – sadrži dužinu tekstualnog polja. Ukoliko je tip polja Numeric, možete da izaberete jednu od nabrojanih vrednosti.
• Format – određuje način na koji će vrednost biti prikazana. Izaberite jedan od ponuđenih formata sa liste.
• Input Mask – omogućava da se prilikom unosa podataka koristi maska koja olakšava unos podataka. Za kreiranje maske možete koristiti Input Mask Wizard.
• Caption – tekst koji se prikazuje, umesto naziva polja, na formama, izveštajima, itd. Na primer, ako se polje zove ‘ID’, a Caption je ‘Identifikacioni broj’, onda će na datasheet-u tabele biti naziv polja ‘Identifikacioni broj’, a ne ‘ID’.
• Default Value – određuje vrednost koju polje dobija automatski prilikom kreiranja novog rekorda. Korisnik kasnije može da promeni vrednost polja.
• Validation Rule – sadrži pravila i ograničenja koja moraju da se poštuju prilikom unosa podataka. Na primer, ako unosite količinu artikala koji su primljeni u magacin, logično je da vrednosti moraju da budu veće od nule.
• Validation Text – sadrži poruku koja će se prikazati korisniku prilikom unosa podataka ako naruši pravila definisana u polju

Validation Rule. Na primer: „Broj artikala mora biti veći od nule!’.

• Required – ovo polje obavezno mora da sadrži vrednost. Nije moguće kreiranje novog rekorda ako je ovo polje prazno.
• Allow Zero Length – primenljivo za Text i Memo polja. Omogućava da sadržaj polja bude Space karakter(i).
• Indexed – kao što je opisano, određuje da li će indeks biti kreiran nad tim poljem i na koji način.
• Unicode Compression – omogućava da polja koja su tipa Text, Memo i Hyperlink zauzimaju manje memorijskog prostora.

11T i 12V. Izmena (uređenje) polja i slogova u relaciji

11. Korišćenje šablona za kreiranje jednostavnih BP je već obrađeno na vežbama

12. Izmena (uređenje) polja i slogova u relaciji

 

Dizajniranje tabela

Selektovanje kolone

• Kliknite levim tasterom miša na ikonu na vrhu prozora koja sadrži ime tabele. Kolona će promeniti boju pozadine.
• Ukoliko želite da selektujete više kolona, kliknite na prvu kolonu i, ne puštajući taster miša, pomerite kurzor tako da sve kolone koje želite da selektujete promene boju pozadine.

Promena redosleda kolona

• Selektujte kolonu (kolone) koju želite da premestite.
• Kliknite levim tasterom miša na ikonu na vrhu prozora koja sadrži ime tabele i zadržite taster miša pritisnutim.
• Kurzor miša će promeniti izgled. Ne puštajući taster miša, pomerite kurzor na novu lokaciju gde želite da bude kolona.

Vertikalna puna linija sa leve strane kurzora označava mesto gde će kolona biti locirana.

Promena širine kolona

• Postavite kursor miša na desnu ivicu ikone koja sadrži ime kolone (polja).
• Kurzor miša će promeniti izgled. Pritisnite levi taster miša i ne puštajući taster miša, pomerite kursor. Širina kolone će se menjati. Kada budete zadovoljni širinom kolone, otpustite taster miša.

Promena širine više kolona

• Selektujte kolone kojima želite da promenite širinu.
• Postavite kursor miša na desnu ivicu ikone koja sadrži ime krajnje desne kolone.
• Kursor miša će promeniti izgled. Pritisnite levi taster miša i ne puštajući taster miša, pomerite kursor. Širina kolona će se menjati. Kada budete zadovoljni širinom kolona, otpustite taster miša.
• Ili, kliknite desnim tasterom miša na selektovane kolone i na popup meniju selektujte opciju Column Width. Na dialog box-u podesite širinu kolone (u karakterima):

untitled

Promena širine kolone tako da može da prikaže ceo sadržaj (Best fit)

• Kliknite dva puta levim tasterom miša na desnu ivicu ikone koja sadrži ime kolone.
• Ili na dialog box-u Column Width (prethodna slika) kliknite na dugme Best Fit.

Promena visine reda

• Kliknite levim tasterom miša na ivicu reda i zadržite taster miša pritisnut. Pomerite miša na gore ili dole, sve dok ne budete zadovoljni visinom reda.
• Ili, kliknite desnim tasterom miša na selektovani red i na popup meniju selektujte opciju Row Height. Na dialog box-u podesite visinu reda (points):

untitled

Sakrivanje kolone

• Ukoliko ne želite da se neka kolona (polje) vidi, selektujte kolonu.
• Kliknite desnim tasterom miša na selektovanu kolonu i na popup meniju selektujte opciju Hide Columns.

Prikazivanje kolone

• Ukoliko želite da prikažete skrivenu kolonu Selektujte u meniju Format opciju Unhide Columns. Na ekranu će se prikazati dialog box:

untitled

• Selektujte check box ispred imena kolone (polja) koju želite da prikažete.

‘Zamrzavanje’ kolone (Freeze)

• Često se dešava da broj kolona i njihova širina bude veća od širine prozora. Ako koristite scroll bar za pregledanje kolona na kraju tabele, sa prozora nestaju kolone koje su na početku. Da biste obezbedili da bitne kolone uvek budu na ekranu, zadajte im da njihov status bude Freeze.
• Selektujte kolonu koju želite da uvek bude na ekranu, kliknite desnim tasterom miša na selekciju, a zatim na popup meniju selektujte opciju Freeze Columns.
• Ili u meniju Format, selektujte opciju Freeze Columns.
• Ako sada koristite scroll bar, kolone koje ste proglasili da su Freeze, uvek će biti na ekranu (u prozoru).

‘Odmrzavanje’ kolona (Freeze)

• U meniju Format, selektujte opciju Unfreeze All Columns.

Korišćenje dialog box-a za formatiranje izgleda tabele

• U meniju Format, selektujte opciju Datasheet. Na dialog box-u podesite način prikazivanja ćelija, izgled linija koje razdvajaju ćelije, boju fonta i pozadine:

untitled

10. Formatiranje podataka u tabeli

10. Formatiranje podataka u tabeli

Svako polje mora da bude jedinstveno

 

  • • U jednoj tabeli sva polja moraju da budu jedinstvena. Ukoliko u tabeli imate dva ili više polja koja se odnose na isti podatak, onda ta polja morate da smestite u drugu tabelu.
  • • Na primer, ako trebate da vodite evidenciju u kojim je firmama radio zaposleni, normalno je da pretpostavite da može da se dogodi da je neko radio u više firmi. Ali, ako onda kreirate tabelu koja ima polja: Firma1, Firma2, Firma3…, uvek će se pojaviti zaposleni koji je radio u četiri ili više firmi. Da ne bi morali da menjate strukturu tabele, u ovakvim situacijama je najbolje da kreirate dve tabele, jednu u kojoj su podaci o zaposlenom i drugu u kojoj su podaci o ranijim zaposlenjima:

untitled

  • Sada struktura podataka ne zavisi od pojedinačnih slučajeva, tj. od toga u koliko firmi je radio pojedini zaposleni.

Svako polje u tabeli mora da se odnosi na objekat koji pretstavlja tabela

 

  • Tabela uvek treba da pretstavlja jedan realni objekat ili događaj. Ukoliko kreirate tabelu u kojoj se nalaze polja (atributi) koji se odnose na dva objekta ili događaja, pogrešili ste.
  • Na primer, potrebno je da vodite evidenciju o polaznicima kursa engleskog jezika:

untitled

• Polje NASTAVNIK sadrži ime i prezime nastavnika, a polje DATUM početak kursa.
• Ova tabela je POGREŠNO kreirana.
• PRVI RAZLOG: onaj koji unosi podatke mora za svakog polaznika da unosi isto ime nastavnika i isti datum početka kursa. Ovo je nepotrebno umnožavanje posla prilikom unosa podataka.
• DRUGI RAZLOG: naravno da uvek postoji mogućnost greške prilikom unosa podataka, kao što je napravljena u imenu nastavnika. Program će tumačiti grešku kao da postoje dva nastavnika.
• TREĆI RAZLOG: ukoliko se do početka kursa (Datum) promeni nastavnik i/ili datum početka kursa, morate da napravite izmene u svakom zapisu. Zamislite da postoji veliki broj učenika!
• ČETVRTI RAZLOG: ovakav pristup značajno povećava veličinu baze podataka jer tekst ‘Jovana Jovanovic’ ili datum, zauzimaju više memorije nego broj, na primer ‘2’.
• Pravilan pristup je da kreirate tri tabele:

untitled

• Sada bi podaci u tabelama izgledali ovako:

untitled

untitled

untitled

Ukoliko je sada potrebno da promenite nastavnika ili datum početka kursa, dovoljno je da to uradite samo na jednom mestu.

Ukoliko se pojavi greška prilikom unosa podataka,  potrebno je da izmenu napravite samo na jednom mestu.

  • • Memorija koju zauzimaju podaci je značajno smanjena.

Polja u tabeli treba da sadrže najmanje logičke celine

 

  • • Polje u tabeli ne treba da sadrži složene podatke koji mogu da se podele na manje delove. Jedan od primera je polje koje sadrži mesto i poštanski broj. U tom slučaju bolje je da kreirate dva polja, jedno koje sadrži poštanski broj i drugo koje sadrži naziv mesta.

Polja u tabeli ne smeju da sadrže vrednosti koje se izračunavaju

 

  • • Polje u tabeli ne sme da sadrži podatke koji mogu da se izračunaju na osnovu vrednosti drugih polja.
  • • Takođe, promena vrednosti u jednom polju ne sme da prouzrokuje promenu vrednosti u drugim poljima.

9. Upoznavanje konkretnog sistema za upravljanje BP, planiranje jednostavnih BP

9. Upoznavanje konkretnog sistema za upravljanje BP, planiranje jednostavnih BP

Neka tabela bi npr. mogla da sadrži jedinstveni matični broj građana, imena, prezimena,  adrese, grad, republiku i pol zaposlenih.

Tabela Adresa Radnika

JMBG

Ime

Prezime

Adresa

Grad

Pol

Republika

512867458

Miloš

Petrović

Kralja Petra 2

Beograd

Muški

Srbija

758420012

Marija

Simić

Bulevar Nikole Tesle 11

Jagodina

Ženski

Srbija

102254896

Savo

Jovanović

Njegoševa 17

Podgorica

Muški

Crna Gora

87512563

Svetlana

Acimovic

Laze Lazarevića 10

Subotica

Ženski

Srbija

Zatim formirajte tabelu plate radnika koja će sadržati kolone ID radnika, plata i položaj radnika.

Formirati primarni i strani ključ.

8. Kreiranje tabele, izbor tipa podataka, postavljanje primarnog ključa, unošenje podataka u tabelu

8. Kreiranje tabele, izbor tipa podataka, postavljanje primarnog ključa, unošenje podataka u tabelu

Otvorimo našu tabelu Osobe koju smo napravili na nekom od prethodnih časova.Sada je potrebno napraviti tabelu Telefoni, kliknite na karticu Create, zatim na Table, kao što je prikazano na sledećoj slici:

untitled

Tabela Telefoni mora da ima kolone, IDUčenika, redni broj, broj telefona.

Nije dozvoljeno da dva polja imaju vrednost AutoNumber.

Vrednost za Rednog broja  je ovaj put postavljen na AutoNumber, a IDUčenika na Number!!!!!!!

Kreiranje prostog primarnog ključa

 

U tabeli Učenik, ključ je podrazumevano dodeljen prvom atributu. Dodeljivanje prostog ključa atributu vrši se klikom desnim tasterom miša na odgovarajudi atribut, a zatim se iz pomoćnog menija bira opcija Primary Key.

Kreiranje složenog primarnog ključa

 

Iz relacionog modela se vidi da ključ tabele Telefoni čine dva polja: IDradnika i RB. To se u tabeli označava na sledeći način: prvo se selektuju polja IDradnika i RB, zatim se tačno na prelazu između ova dva polja klikne desnim tasterom miša pri čemu se pojavi meni iz kog se izabere Primary Key. Tada oba polja dobiju znak ključa.

Kreiranje maske

 

Sa poljem broj telefona takođe može da se poigra. Kada se kursor miša nalazi na tom polju, u okviru tab-a General u donjem delu prozora postaviti kursor na Input Mask. Tada de se na kraju reda pojaviti dugmence na koje treba kliknuti. Nakon klika na pomenuto dugme, otvoriće se prozor koji se vidi na sledećoj slici:

untitled

Iz liste ponuđenih maska može se videti šta u ovo polje može da se upiše, kao i kako će to izgledati. Kliknuti na Next. U polje Input Mask upisati sledeće (000)000-0009. To de značiti da će se broj telefona ispisivati u formatu (063)123-4567. Ona mesta gde su nule u (000)000-0009 su obavezna, a ona gde su devetke nisu obavezna. Tako de se omogućiti da se unose šestocifreni i sedmocifreni brojevi telefona. Ovo je prikazano na sledećoj slici

untitled

U polju Try It može se isprobati da li je maska korektno definisana. Kliknuti na Next i specificirati način na koje je potrebno da se podaci tj. brojevi telefona čuvaju u tabelama, kao običan tekst ili sa svim znacima koji se pojavljuju u masci (zagrade i crtica). Kliknuti na Finish.

Sledeće, potrebno je kreirati i tabelu Grad. Ona de imati polja IDgrada, koje de predstavljati primarni ključ, i naziv, gde de se upisivati naziv grada gde određeni učenik živi. Za polje naziv podesiti dužinu polja Field Size na npr. 30 u okviru tab-a General i sačuvati tabelu.

7. Pojam ključa BP, šema relacione BP

7. Pojam ključa BP, šema relacione BP

Relaciona baza podataka se sastoji od više tabela koje su međusobno povezane relacijama. Za povezovanje se koriste odgovarajuća polja u tabelama (polje primarnog ključa i polje sekundarnog ključa). Polje primarnog ključa je polje u tabeli koje ima jedinstvenu vrednost (vrednost ne može da se ponavlja). Polje primarnog ključa je najčešće jedno polje tabele,  a u retkim sličajevima može biti kombinacija dva polja. Polje sekundarnog ključa je polje u tabeli koje može da ima vrednost koja se ponavlja ali je podatak istog tipa kao u polju primarnog ključa.

Podaci mogu biti:

  • Numerički tip – (brojevi, valute, procenti…)
  • Znakovni tip koji obuhvata velika i mala slova azbuke, cifre, specijalne znake sa tastature.
  • Logički tip obuhvata samo vrednosti tačno i netačno.
  • Datum/vreme tip je podskup znakovnog tipa, a datumi vreme se unose u uvek precizno definisanom formatu.
  • Memo tip je podskup znakovnog tipa i namenjen je za pisanje komentara (veće količine teksta).
  • Objekti – (slika, video, zvuk…)

Relacije (veze) između  tabela (entiteta) kod relacionih  baza  podataka mogu biti:

  • 1:1(jedan : jedan)   → to je veza kod koje je jedan slog primarne tabele povezan sa samo jednim slogom sekundarne tabele.
  • 1:M(jedan : više)→ jedan slog primarne tabele povezan je sa više slogova sekundarne tabele.
  • M:M (više : više) → to je veza gde jedan entitet jednog skupa se pridružuje većem broju entiteta drugog skupa i obrnuto.

Primer 1- Telefonski imenik: baza treba da sadrži podatke osobama i njihovim brojevima telefona.

ponavljanje podataka

R. br. osobe Imeiprezime Adresa Telefon …….
1 PetarPetrović Toplička 1235 027/456-2…
2 PetarPetrović Toplička 1235 063/123…
3 PetarPetrović Toplička 1235 061/523…
4 Jovan Jovanovic Kosovska 25a 011/538…
5 Jovan Jovanovic Kosovska 25a 064/538…
6 IvanaIvanović VukaBrankovića 123 021/234..
.
.

Kod ovako kreirane baze podataka određeni broj podataka se ponavlja više puta. Kod relacionih BP treba smanjiti ponavljanje podataka (redudansu) na minimum, ili izbeći ako je to moguće, pa predhodni primer nije dobar i treba ga popraviti.

Da bi  se smanjilo ponavljanje podataka, podatke traba rasporediti u dve povezane tabele. Prva tabela bi  sadržala podatke o osobama  a druga tabela o brojevima telefona. Veza između ovih tabela je  1:M (jedan prema više), ostvaruje se ponavljanjem polja primarnog ključa (primarne tabele) u sekundarnoj tabeli (polje sekundarnog ključa):

Primarna tabela:

Polje primarnog ključa

R. br. osobe Imeiprezime Adresa
1 PetarPetrović Toplička 1235
2 Jovan Jovanovic Kosovska 25a
3 IvanaIvanović VukaBrankovića 123
.
.

Relacija 1:više – jedan slog primarne tabele povezan je sa više slogova sekundarne tabele

Sekundarna tabela:

Polje primarnog ključa           Polje sekundarnog ključa

R. br. telefona R. br. osobe Telefon …….
1 1 027/456-2…
2 1 063/123…
3 1 061/523…

Veza ove dve tabele može se predstaviti šemom relacije na ovaj način:

                                 primarna  tabela                                   sekundarna  tabela

untitled

Primer 2- Škola1:baza treba da sadrži podatke o učenicima i njihovom uspehu po razredima.

untitled

Domen atributa je skup svih mogućih vrednosti koje atribut može  poprimiti.

Primarni ključ je jedan ili više atributa čija vrednost jednoznačno određuje primerak entiteta. Na primer, za entitet Auto, primarni ključ je atribut registarski broj. Dva različita člana ili primerka entiteta ne mogu imati isti primarni ključ. Primarni ključ je jedinstven za svakog člana entiteta. Na primer, za entitet Student primarni ključ bi mogao biti broj indeksa.

Primarni ključ omogućuje da svi slogovi u jednoj tabeli budu povezani sa zapisima u drugoj tabeli. Ako tabela nije uređena na neki drugi način, primarni ključ određuje njeno uređenje. Primarni ključ od više polja koristi se kada vrednost u polju koje bi trebalo da bude primarni ključ nije jedinstvena. Prilikom povezivanja tabela najčešće se koristi zavisnost jedan prema više. Ova zavisnost se koristi kada jednom slogu prve (primarne) tabele odgovara više slogova u drugoj (sekundarnoj) tabeli. Kod ovakve zavisnosti primarna tabela mora imati primarni ključ jedinstvene vrednosti.

Strani ključ je polje u sekundarnoj tabeli sa kojim se vrši povezivanje i ne mora imati jedinstvenu vrednost.

7T. Pojam ključa BP, šema relacione BP

6. Prva vežba iz access-a

Kreirati bazu podataka pod nazivom biblioteka, a zatim napraviti sledeće tabele:

Tabela1-  Članovi biblioteke

sa  kolonama: ID člana, Ime, prezime, adresa, datum rođenja, broj telefona

Tabela2- Knjige

sa kolonama: ID knjige, naziv knjige i pisac, žanr

Tabela3- Zaduženje

sa kolonama:  ID člana, ID knjige, Zadužio, vratio

Za Datum zaduženja postaviti format Medium Date i Default Value na Now()

U tabelu «Zaduzenje» dodati polje Vratio tipa text, a u delu Lookup biramo Combo box,

pa će nam se otvoriti nove mogućnosti: u delu Row Source Type biramo Value List, u delu Row Source klikom na tri tačkice dobijamo prozor u kome kucamo da, enter, ne i na dnu prozora u  Default Value stavljamo ne

Tabela4- Žanr

sa kolonama: ID žanra, žanr

Popuniti tabele podacima po želji.

Povežite tabele tako što ćete otvoriti  karticu Database Tools, a zatim deo Relationships i

dobićete sledeći prozor

untitled

u kome dodajemo tabele koje povezujemo, klikom na tabelu koju želimo da dodamo i zatim na dugme Add dodajemo se četiri tabele i kreiramo veze među njima

Linija za povezivanje tj. za relacije, dobija se tako što se:

– izabere polje iz prve tabele,

– prevuče mišem do polja druge tabele.

Dobija se prozor Edit Relationships , proveri se postavka polja pa dugme Create.

untitled

Postojeće relacije se mogu menjati.

kliknuti na liniju, čime ona postaje deblja

–  desni klik – pomoćni meni – Delete (za brisanje relacije) i Edit Realationships (za izmenu)

ili dvoklik na liniju za dobijanje prozora Edit Relationships

6V. prva vezba access

5. Modeli baza podataka

5. Modeli baza podataka, relacione BP, osnovni pojmovi relacionih BP (kolona, tabela, vrsta)

Podaci u bazi su logički organizovani u skladu sa nekim modelom podataka. Model podataka je skup pravila koja određuju kako može izgledati logička struktura baze. Modeli čine osnovu za planiranje, projektovanje i implementiranje baze. Sistemi za upravljanje bazama podataka mogu se podeliti u sledeće osnovne modele:

Relacioni model – zasnovan na matematičkom pojmu relacije. Podaci i veze među podacima se prikazuju preko tabela.

Mrežni model – je baza podataka u kojoj su  čvorovima predstavljeni podaci, a lukovi među čvorovima definišu veze među podacima;

Hijerarhijski model – čine ga podaci složeni u hijerarhijsku strukturu; specijalni je slučaj mrežnog modela. Baza je predstavljena stablom.

Hijerarhijske baze podataka

 

Hijerarhijski model je najstariji od svih modela baza podataka. Podaci su smešteni u seriju slogova (zapisa). Da bi se uspostavila veza između slogova, hijerarhijski model uspostavlja relaciju roditelj – naslednik. Ovo je takozvano 1:N mapiranje između slogova koje se radi korišćenjem stabla. U ovom modelu, relacije su takve da jedan naslednik može imati samo jednog roditelja, ali roditelj može imati više naslednika. Roditelji i naslednici su povezani vezama koje se nazivaju pokazivači (u fizičkoj realizaciji to je adresa u memoriji gde se slog nalazi). Roditelj ima listu pokazivača za svakog od svojih naslednika. Hijerarhijski model je dobro uređena struktura, koja podseća na hijerarhijsku strukturu u npr. državi, vojsci ili nekoj velikoj organizaciji

Slika 2. Hijerarhijska baza podataka

Pravilo roditelj – naslednik omogućava pristup podacima. Da bi se došlo do tabele na nižem nivou, kreće se od korena i ide prema dole kroz stablo dok se ne dođe do cilja.

Naravno, očigledan problem sa ovim modelom je da korisnik mora da zna kako je stablo organizovano da bi pronašao bilo šta.

Hijerarhijski model ima ozbiljnih nedostataka. Na primer, ne može se dodati slog u tabelu naslednika dok se ne uključi u roditeljsku tabelu. Hijerarhijski model je sposoban da radi jedino sa jednostrukim stablima, ali ne može da se nosi sa povezivanjem ogranaka ili stvaranjem višestrukih veza. Zbog toga se stvara redudansa (višestruko pojavljivanje) podataka i mogućnost netačnog ažuriranja. Na primeru hijerarhijske organizacije nekog fakulteta koji ima katedre, profesore, studente itd. mogu se lako uočiti navedene slabosti. Lako je predstaviti da na jednoj katedri ima više profesora, ali se ne može predstaviti da jedan profesor radi na više katedri. Da bi se ovo uradilo, mora postojati dva pojavljivanja istog profesora. To može dovesti do netačnosti kod ažuriranja podataka, npr. moguće je da informacije budu različite u dva zapisa, što vodi do konfuzije. Hijerarhijski model se više ne koristi kao osnova za trenutne komercijalne sisteme, ali još uvek postoji mnogo nasleđenih sistema baziranih na ovom modelu. Zbog svih nedostataka koji postoje u hijerarhijskom modelu, razvijen je mrežni model.

Hijerarhijskom strukturom dobro se može prikazati odnos tipa (n:1). Međutim prikazivanje odnosa (n:n) hijerarhijskom strukturom ima nedostatke.

Nedostatak unošenja ogleda se u tome što nije moguće uneti neki segment ukoliko nije pozanat njegov nadređeni segment.

Nedostatak brisanja ogleda se u tome što se brisanjem nadređenih segmenata gube podatci o podređenim segmentima.

Nedostatak ažuriranja ogleda se u tome što u nekim slučajevima ažuriranje nekog podatka zavisi od ažuriranja drugih podataka.

Ažuriranje predstavlja izmenu ili brisanje sadržaja zapisa ili polja, ili upisivanje novog zapisa.

Mrežne baze podataka

 

Mrežni model omogućava svakom zapisu da ima višestruke roditelje i naslednike, kreirajući mrežastu strukturu. Za razliku od hijerarhijske baze podataka i hijerarhijske strukture podataka, mrežna baza podataka zasniva se na mreži podataka povezanih tako da ne postoje ni osnovni ni podrađeni segmenti. Mrežna struktura složenija je od hijerarhijske i u praksi se baze podataka mogu prevesti iz hijerarhijskog oblika u mrežni i obrnuto.

U mrežnoj strukturi ne postoje nedostaci koje ima hijerarhijska struktura i odnos (n:n) može se uspešno predstaviti. Mrežna struktura može se dobiti kombinacijom hijerarhijskih struktura i javlja se kada dva nadređena segmenta različite vrste imaju isti segment kao podređeni.

Slika 3. Mrežna baza podataka

Relacione baze podataka

Kod relacionih baza podataka podaci su smešteni u dvodimenzionale tabele koje su na određeni način povezane. Sve veze koje se prikazuju hijerarhijskom ili mrežnom strukturom mogu se prikazati i tabelama.

Relacione baze podaka sastoje se od relacija. Relacioni pristup zasnovan je na relacionoj matematici. Većina rezultata relacione matematike može se neposredno primeniti na relacione baze podataka. Ukoliko red sadrži n kolona onda je relacija n-tog stepena.

Organizacija podataka u relacionoj BP

Postoje sledeći nivoi logičkih jedinica podataka:

  1. Polje – To je najmanja logička jedinica podataka koja je okarakterisana nazivom i vrednošću (kolona tabele). Vrednost polja je podatak.
  2. Slog –To je skup polja koje se odnose na atribute istog entiteta (jedan red u tabeli).
  3. Datoteka -predstavlja skup slogova i može biti i fizička i logička (tabela).
  4. Baza podataka -je skup međusobno povezanih logičkih datoteka (povezanih tabela).

                                                                          polje

slog

Redni broj Ime i prezime Likovno Istorija Sociologija
1. Jovana Dimić 4 5 4
2. Suza Jović 5 5 2
3. Dule Matić 3 4 4
  1. slog
Osoba (Jovana Dimić)

Entitet           →

Svojstva          →

Redni broj Ime i prezime Likovno Istorija Socijologija

Podatak           →

1. Jovana Dimić 4 5 4

Slog                 →

1. Jovana Dimić 4 5 4
  1. Baza podataka  → Cela Tabela

5T. Modeli baza podataka, relacione BP, osnovni pojmovi relacionih BP (kolona, tabela, vrsta)

4. Upoznavanje konkretnog sistema za upravljanje bazama podataka

4. Upoznavanje konkretnog sistema za upravljanje bazama podataka. Korišćenje unapred kreirane baze podataka

Kreiranje tabele korišćenjem Table Wizard-a

  • • Na Database Window-u kliknite na ikonu Tables (sa leve strane prozora), a zatim dva puta kliknite levim tasterom miša na opciju Create table by using wizard.
  • • Na ekranu će Vam se pojaviti dialog box:

Tabele koje možete da kreirate korišćenjem ovog alata su podeljene u dve kategorije: Business i Personal. Selektujte jednu od kategorija.

  • • U listi Sample Tables selektujte jednu od tabela koju želite da kreirate. Svaka od tabela ima svoju listu polja (Sample Fields)

koje možete da selektujete i pritiskom na ikonu:

  • • Kreirajte polje u vašoj tabeli. Polja koja će sadržati Vaša tabela nabrojana su u listi Fields in my new table.
  • • Selektujte sva polja koja želite da budu u novoj tabeli.
  • • Ukoliko želite da promenite ime polja, selektujte to polje na listi Fields in my new table, a zatim kliknite na taster Rename Field:

Na Rename field dialog box-u unesite novo ime polja:

Kada završite sa kreiranjem polja, kliknite na dugme Next, na ekranu će Vam se pojaviti sledeći dilaog box:

Ukoliko želite, promenite ime tabele i odlučite se da li želite sami da kreirate primarni ključ ili želite da Table Wizard to uradi za Vas.

  • • Kliknite na dugme Next.
  • • Na sledećem dialog box-u možete da izaberete da li ćete da modifikujete tabelu koju je kreirao Table Wizard, da unosite podatke ili da automatski kreirate formu za unos podataka:

Selektujte opciju Enter data direcly into the table, a zatim kliknite na taster Finish.

  • • Na ekranu će Vam se pojaviti novi prozor:

datasheet view nove tabele u kojem možete da unosite podatke.

4V. Upoznavanje konkretnog sistema za upravljanje bazama podataka. Korišćenje unapred kreirane baze podataka

3. Razlika između podataka i informacija

3. Razlika između podataka i informacija, informacioni sistemi

 

 

Podatak je jednostavna neobrađen činjenica koja ima neko značenje. Podatak je nematerijalne prirode, on jednostavno postoji u našim mislima i nema značenje unutar ili izvan svog postojanja ili o samom sebi,  pa se pridružuje značenju kojim opisujemo svojstva objekata. Može postojati u bilo kojem obliku bio upotrebljiv ili ne. Oblici podataka su zvučni, slikovni, brojčani i tekstualni.

Podatak – opis svojstva nekog entiteta, registrovana činjenica ili zapažanje tokom nekog procesa  ili događaja (auto: marka, tip, boja, godište….).

Sami po sebi, podaci nam ne znače puno, ako ne znamo njihovu interpretaciju.

Na primer podaci: Petar, 15000, 10 ne znače ništa. Ali ako kažemo: „Prodavac Petar godišnje prosečno prodaje robe u vrednosti 15000$ i njegova zarada je 10% od prodate vrednosti.“, onda podaci postaju informacije.

Informacija je rezultat analize i organizacije podataka na način da daje novo znanje primaocu informacije.  Ona postaje znanje kad je interpretirana, odnosno stavljena u kontekst ili kad joj je dodano značenje. Informaciju čine podaci kojima je dano značenje putem relacijskih veza, odnosno organizovani podaci koji su uređeni za bolje shvaćanje i razumevanje. Značenje informacije može biti korisno, ali i ne mora.

Informacija – skup logički povezanih podataka, obrađenih i organizovanih činjenica koje predstavljaju neko obaveštenje. Podaci su izolovane činjenice koje postaju informacije u momentu njihovog korišćenja i samo ako su pravovremeno date.

3T. Razlika između podataka i informacija, informacioni sistemi

2. Sistemi za upravljanje bazama podataka

Kreiranje baze:

Слика

Kreiranje objekata u bazi podataka:

 

Klikom na karticu sa alatkama create  možete kreirati sve potrebne objekte za jednostavnu bazu podataka. Pojaviće se prozor u kome se već nalazi tabela. Za dalje uredjivanje baze biramo Design View koji se dobija desnim klikom na jezicak Table. Access nam odmah pruža mogućnost da damo ime našoj tabeli. Nazovimo nasu tabelu npr. Učenik. Neka naša tabela ima polja IDUčenika, ime, prezime, datum rođenja, grad, fotografiju i pol. Sva ova polja tabele upisuju se u prvu kolonu (Field Name), a tip polja, odnosno njihov domen, u drugu (Data Type).

 

Kreiranje kolone u tabeli

IDUčenika će biti tipa AutoNumber, ime i prezime tipa Text, datum rođenja tipa Data/Time, grad za sada neka ostane tipa Text, fotografija Attachment, a pol takođe Text.

Dostupna podešavanja vezana za  tip podatka, vidi se na donjem delu tj. u Field Properties:

Слика

Vrednosti u polje tipa AutoNumber se automatski upisuju, dakle krajnji korisnik ne može sam dodeliti vrednost polju ovog tipa.

Kad odaberemo tip Text u polju Field Properties možemo:

Poljem Field Size mogu se ograničiti krajnji korisnici na dužinu polja za unos imena, odnosno prezimena. Pošto se za svakog učenika mora uneti ime i prezime, polje Required treba da dobije vrednost Yes.

Na sledećem delu se podešava da je Datum rođenja tipa Date/Time, što znači da de se u ovom polju unositi ili datum, ili vreme, ili oba. U polju Field Properties  prikazana su sledeća podešavanja za tip podatka Date/Time: Format – izabran je Short Date što znači da de se datumi prikazivati u kratkom formatu (npr. 1.1.2010.). Ono što je novo u verziji Access 2007 je poslednje polje Show Date Picker. Ako se podesi njegova vrednost na “For dates”, onda de se na svakoj formi gde se unosi neki datum prikazati integrisan kalendar iz kog de krajnji korisnici upisati datum jednostavnim klikom na željeni datum u kalendaru. Tako se korisnicima olakšava i ubrzava rad.

Fotografija de biti tipa Attachment, što znači da će moći da se čuva fotografija za svakog radnika ponaosob. Ovaj tip polja može se koristiti i za čuvanje fajlova drugih formata, a ne samo slika.

Polje pol će se malo razlikovati od ostalih tekstualnih polja, jer će mu se dodeliti default (podrazumevana) vrednost. Dakle, u donjem delu prozora u okviru tab-a General, potrebno je napisati “muško” u polje za default vrednost, ako su učenici pretežno muškog pola.

Dalje, potrebno je podesiti da se vrednost za polje pol bira iz combo box-a, tj. padajuće liste. Ovo se podešava u okviru tab-a Lookup gde se za vrednost polja Display Control bira Combo Box. Tada će se prikazati i ostala polja koja je moguće dodatno podesiti. Polje Row Source Type podesiti na Value List, što znači da će combo box izlistati vrednosti iz neke liste vrednosti. Kada bi se izabralo Table/Query, onda bi se vrednosti listale iz određene tabele ili upita. U polje Row Source potrebno je uneti dozvoljene vrednosti za combo box, odnosno polje pol, pa ćemo uneti muško; žensko.

Unos podataka u tabelu

 

Tabelu popuniti podacima svojih drugova iz razreda

Слика

2V. Sistemi za upravljanje bazama podataka (primeri)

1. Pojam baze podataka

  1. Pojam baze podataka, sistemi za upravljanje bazama podataka DBMS

U svakoj delatnosti svakodnevno postoji potreba za rukovanjem sa velikim brojem podataka. Da bi rad sa podacima bio efikasan, neophodno je da se oni grupišu prema određenim kriterijumima. Grupisanjem srodnih podataka u oblike pogodne za korišćenje nastaju baze podataka. Baza (banka) podataka je kolekcija podataka organizovanih za brzo pretraživanje i pristup, koja zajedno sa sistemom za administraciju, organizovanje i memorisanje tih podataka, čini sistem baze podataka. Iz ugla korisnika, podaci su na neki logički način povezani. Korisnici pristupaju bazi podataka prvenstveno preko upitnika. Korišćenjem ključnih reči i svrstavanjem komandi korisnici mogu brzo da pronađu, preurede, grupišu i odaberu oblast u mnogim zapisima koje treba vratiti ili pomoću kojih treba sastaviti izveštaje o posebnoj grupi podataka u skladu s pravilima dotičnog sistema vođenja baze podataka.

Najpoznatiji modeli baza podataka su :

  • hijerarhijski
  • mrežni i
  • relacioni

Svaki od ovih modela ima prednosti i mane. Mi ćemo se baviti relacionim bazama podataka. Njihova osnovna karakteristika je da su informacije podeljene u logičke skupove podataka. Svaki logički skup podataka predstavlja tabelu baze podataka, tj. tabele su osnovni objekti relacionih baza podataka.

Postoji nekoliko razloga za raspodelu podataka u tabele u okviru baze podataka:

  • smanjuje se broj pojavljivanja istih podataka u okviru baze
  • promena podataka, ako je potrebno, vrši se samo na jednom mestu (tabeli)
  • tabele mogu biti među sobom povezane
  • lakše i brže se dolazi do potrebnih informacija

 Entitet – je objekat posmatranja, proces ili događaj značajan sa određenog stanovišta (čovek, auto, kuća, grad, država, molekul, hemiski proces, kretanje automobila…).

Osobine entiteta:

  • Deskriptivne
  • Proceduralne

Atribut je imenovana, bitna, deskriptivna osobina.

Sam proces projektovanja baze podataka se može podeliti u nekoliko faza:

  1. Ispitivanje izvodljivosti –  u ovoj fazi se ustanovljava da li je baza podataka najbolji način da se ostvari željeni cilj
  2. Prezentovanje entiteta –  tj. uočavanje svih objekata koji sačinjavaju bazu podataka. Npr. entiteti baze škola mogu biti ičenici, ocene, zaposleni i sl.
  3. Dodeljivanje atributa entitetima – atributi bliže opisuju objekte (entitete) baze podataka. Ako se npr. radi o entitetu učenici koji pripada bazi podataka škola neophodno je odrediti koji će se podaci o učenicima koristiti.
  4. Predstavljanje entiteta i relacija uz pomoć dijagrama. Formiranje dijagrama relacija među entitetima vrši se logička provera da li projektovana baza može da reši postavljeni problem.

Najmanja količina informacije u tabeli je polje.  Svako polje u tabeli ima svoje ime.

Skup svih polja u jednom redu tabele naziva se slog. Svaki slog tabele ima istu strukturu, ali različite sadržaje.

Skup svih tabela i drugih objekata (obrasci, izveštaji) definisanih u cilju rešavanja određenog zadatka naziva se baza podataka.

Sistem  za upravljanje bazama podataka (DBMS) je server baze podataka. On oblikuje fizički prikaz baze u skladu sa traženom logičkom strukturom, i obavlja u ime klijenta sve operacije sa podacima.

1T. pojam baze podataka