RAČUNARSTVO I INFORMATIKA

Почетак » II godina » Excel » Access

Category Archives: Access

17T. i 18V. Kreiranje formi i unos podataka pomoću formi

17T. i 18V.  Kreiranje formi  i unos podataka pomoću formi

Kreiranje elektronskih obrazaca – formi

Forme, maske, elektronski obrasci ili formulari su neki od naziva koji su odomaćeni za englesku reč Forms. Elektronski obrasci predstavljaju ekvivalent papirnim obrascima, a koriste se za unos podataka u elektronske, računaru razumljive, baze podataka. Prednost elektronskih obrazaca nad papirnim je višestruka: unos podataka može biti delimično kontrolisan, u određenim poljima se mogu unapred ponuditi vrednosti (recimo tekućim datumom) dok se pojedina polja mogu popuniti automatski proračunom jedne ili više unetih vrednosti u druga polja.

Forme čine onaj deo aplikacije nad bazom podataka koji omogućava unos podataka u tabele, umesto da se direktno pristupa tabelama, zatim izmenu postojećih podataka i njihov sofisticirani prikaz.

Kreiranje nove forme korišćenjem čarobnjaka (Wizard)

Potrebno je kreirati formu za tabelu Radnik. Iz tab-a Create izabrati More Forms, pa Form Wizard, kao što je prikazano na sledećoj slici

untitled

Izabrati tabelu Radnik i sva polja prebaciti u desno prazno polje klikom na dvostruku strelicu (>>) i kliknuti na Next, kao što je prikazano na sledećoj slici

untitled

Sada je moguće izabrati na koji način de se prikazivati polja na formi, da li svako polje odvojeno jedno od drugog ili tabelarno. Sa leve strane prikazuje se izgled svake opcije. Izabrati, npr.

Columnar, što znači da se polja ređaju jedno za drugim u koloni i kliknuti Next. Ovo je prikazano na sledećoj slici

untitled

Dalje, moguće je izabrati stil forme. Ovo izabrati po želji, a ukoliko se izabere None, izgled forme bude najjednostavniji, odnosno forme neće biti dizajnirane.

Na kraju, unosi se ime forme, a po default-u je ponuđeno ime tabele za koju se forma kreira.

Kliknuti na Finish za kraj kreiranja forme.

Nakon klika na dugme Finish, otvara se upravo kreirana forma. Desnim klikom na tab ove forme otvara se meni iz kog je moguće izabrati opciju Design View, tj. mod koji dozvoljava izmene dizajna forme.  U Design View-u moguće je pomerati, smanjivati i proširivati polja. Primećuje se da nije moguće pomeriti pojedinačno polje. Za to je potrebno selektovati željeno polje (polja) i na njega kliknuti desnim tasterom miša. Tada se pojavljuje meni gde treba izabrati Layout -> Stacked, pri čemu de se selektovana polja odvojiti od ostalih i moći će da se premeste na neko drugo mesto.

untitled

Kreiranje dugmeta (button) za navigaciju

Dok je forma otvorena u Design View, mogu se postaviti i dugmići za jednostavnije kretanje kroz podatke o zaposlenima. Izabrati opciju Button iz Design tab-a, kao što je prikazano na sledećoj slici

untitled

Kliknuti na prazno mesto na formi gde je pogodno postaviti dugme. Nakon toga, otvara se prozor prikazan na sledećoj slici

untitled

Na levoj strani izabrati Record Navigation, a na desnoj Go To First Record i kliknuti na Next. Ovim izborom vrši se kreiranje dugmeta koje prikazuje prvog zapisanog radnika. U sledećem prozoru izabrati da se na dugmetu prikazuje slika (ili izabrati Text, pa ispisati npr. Idi na prvi). Ovo je prikazano na sledećoj slici. Kliknuti Next.U sledećem prozoru omogućeno je imenovanje samog dugmeta, a taj naziv mora biti jedinstven. Ostaviti ponuđeno ime.  Kliknuti na Finish. Važno je razumeti razliku između naziva dugmeta i teksta koji se ispisuje na dugmetu. Naziv dugmeta je jedinstven, a tekst na dugmetu nije. Takođe, moguće je kreirati dugme za dodavanje novog radnika. Ovo se razlikuje samo po tome što se u prvom prozoru na desnoj strani izabere Record Operations, a na levoj Add New Record.

Ukoliko korisniku ne odgovara da se vidi mreža linija dok je forma otvorena u Design View, moguće ju je ukloniti klikom desnim tasterom miša, pri čemu se pojavljuje pomoćni meni iz kog treba izabrati, tj. isključiti opciju Grid. Tada je površina forme u Design View čista.

Desnim klikom na tab ove forme, izabrati Form View da bi se moglo videli kako de forma izgledati krajnjim korisnicima. Da bi se sakrilo polje, potrebno je prvo otvoriti formu u Design View, kliknuti desnim tasterom miša na ovo polje i izabrati Properties, kao što je prikazano na sledećoj slici

untitled

Sa leve strane ekrana pojaviće se prozor Property Sheet u kom je potrebno, u okviru tab-a Format, polje Visible postaviti na No, kao što se vidi na sledećoj slici

untitled

Sada se na formi ne vidi polje IDradnika.

Dizajn forme

Sledeće, potrebno je kreirati formu za tabelu Telefoni. Otvoriti formu u Design View i srediti je. U delu Detail nalaziće se svi telefoni određenog radnika. Mogu se npr. obojiti redovi u kojima će se ispisivati telefoni radnika. Ukoliko nije otvoren prozor Property Sheet, otvoriti ga desnim klikom na formu izabravši opciju Properties. Iz padajuće liste u Property Sheet-u izabrati Detail, gde se vrše podešavanja za taj deo, što je prikazano na sledećoj slici

untitled

Za polje Back Color izabrati vrednost po želji iz liste ponuđenih boja koja se dobije klikom na krajnje desno dugme. Za polje Alternate Back Color ponoviti postupak, samo ovaj put izabrati neku drugu boju. U ovom primeru izabrana je prvo zelena, a zatim svetlo roza boja.

Ovim se postiže efekat da se pri prvom unosu broja telefona prvi red oboji u zelenu boju, pa sledeći red u rozu, smenjujući se na taj način pri svakom narednom unosu. Da bi se obojilo i zaglavlje forme, u Property Sheet-u vrednost u padajućoj listi postaviti na FormHeader i izabrati boju u polju Back Color. Izabrati, npr. ponovo istu zelenu boju i sačuvati formu.

Kreiranje dugmeta za brisanje instanci

Sledeći korak je kreiranje forme za tabelu Grad. Ponoviti isti postupak kao za tabelu Telefoni, odnosno neka izgled bude Tabular, a neka ova forma bude roze boje, a boje redova za unete gradove neka se smenjuju, prvo roza, pa zelena. U Detail delu potrebno je postaviti jedno dugme čija namena će biti brisanje grada iz liste. Iz tab-a Design izabrati Button i postaviti ga na kraj reda pored polja za naziv. Kada se otvori prozor Command Button Wizard, izabrati Record Operations, a zatim Delete Record. Ovo je prikazano na sledećoj slici:

untitled

Sada se postavlja pitanje šta se dešava ukoliko je za nekog radnika potrebno da uneti grad koji nije ponuđen u padajućoj listi. Naravno, može se otvoriti forma Grad, pa uneti željeni, a zatim osvežiti forma Radnik da bi se video novi unos gradova. Međutim, postoji i lakši način. Potrebno je otvoriti tabelu Radnik u Design View i staviti kursor u polje grad. U okviru tab-a Lookup podesiti Allow Value List Edits na Yes, a za List Items Edit Form izabrati formu Grad. Kada se ovo podesi, pojaviće se dugmence sa znakom groma na koje je potrebno kliknuti. Tada će se pojaviti meni iz kojeg treba izabrati Update all lookup properties everywhere grad is used. Ovo znači da će se izmene koje su izvršene u tabeli primeniti na onim formama gde se polje grad koristi. Ovo podešavanje je prikazano na sledećoj slici

untitled

Sačuvati tabelu Radnik i otvoriti formu Radnik. Kada se otvori padajuća lista grad na formi Radnik, pojaviće se jedno novo dugmence koje je posledica prethodno urađenih izmena u tabeli Radnik. Kada se klikne na to dugme, otvoriće se forma Grad. Tada se unosi željeni grad, i nakon zatvaranja forme prethodno uneti grad(ovi) de se pojaviti među ponuđenima u padajućoj listi.

Advertisements

15. Pojam veza i 16. Izmene veza između tabela

15. Pojam veza i 16. Izmene veza između tabela

Baza podataka se ne odnosi samo na pojedinačne objekte nego i na odnose između objekata. U realnom sistemu objekti nisu međusobno izolovani, nego se nalaze u međusobnoj interakciji. Student se upisuje na fakultet, sluša predavanja iz pojedinih predmeta, prijavljuje polaganje ispita, polaže ispit itd. To su primeri logičkih i realnih veza između objekata, koje slede iz realnih odnosa u posmatranom sistemu studiranja na jednom fakultetu. Istražimo jedan skup odnosa između studenata koji slušaju predavanja kod određenog profesora. Postavlja se pitanje šta su u takvim odnosima objekti, koje su njihove osobine (atributi) i kako prikazati njihove odnose. Identifikovati objekte, njihove osobine i odnose znači praktično izgraditi model podataka. U modelu podataka ne postoje samo atributi objekta, nego i veze između objekata. Prvo se selektuju objekti, imenuju se, a zatim se analiziraju tipovi odnosa koji se uspostavljaju između objekata. Odnosi između objekata posmatranja prikazuju se najčešće primenom logike skupova i preslikavanja njihovih elemenata. Najjednostavniji odnos između ta dva tipa objekata naziva se preslikavanje 1:1. Kod takvog preslikavanja svaki se element skupa X može preslikati na najviše jedan element skupa Y. Istovremeno, i svaki element skupa Y može biti preslikan na najviše jedan element skupa X. Karakterističan primer bi bio sa entitetima Fakultet i Dekan. Na jednom fakultetu može biti samo jedan dekan, a jedan dekan može biti dekan na samo jednom fakultetu. Takvi odnosi između entiteta su retki, a mogu se predstaviti sledećom slikom:

untitled

Druga vrsta odnosa naziva se preslikavanje N:1 (ili 1:N). Više elementa skupa X može se preslikati na najviše jedan element skupa Y. Istovremeno jedan element skupa Y može se preslikati na više elemenata skupa X. Pogodan primer za ovu vrstu odnosa između entiteta je odnos između entiteta Student i Dekan. Više studenata na jednom fakultetu ima samo jednog dekana, a jedan dekan je dekan za više studenata na svom  fakultetu

untitled

Najsloženije preslikavanje je tipa M:N. Svaki element prvog skupa može se preslikati na više elemenata drugog skupa, ali se i svaki element drugog skupa može preslikati na više elemenata prvog skupa. Karakterističan primer ovakvih veza postoji ako se uoče entiteti Student i Profesor. Jednom studentu predaje više profesora, a ujedno jedan profesor predaje za više studenata.

untitled

U relacionom modelu podataka klase objekata se predstavljaju tabelama. Na primer klasa STUDENT se može opisati atributima BROJ INDEKSA i IME i klasa KNJIGA sa itributima ŠIFRA KNJIGE i NAZIV. Trenutno stanje studenata i knjiga koje je uneseno u ove tabele može biti sledeće:

untitled

U realnom svetu objekti međusobno stupaju u veze. Na jednom fakultetu studenti drže (pozajmljuju iz biblioteke) pojedine knjige. Može se uočiti da je veza između ova dva posmatrana objekta tipa M:N, tj. Više studenata mogu da drže jednu knjigu, a jedna knjiga može biti kod više studenata. Neka je trenutna situacija iz realnog sveta prikazana na sledećoj slici:

untitled

Klasa veza se može posmatrati kao zaseban entitet, a taj entitet može da ima svoje posebne atribute. U našem primeru, klasa veza DRŽI može da ima kao atribut DATUM od kada student drži određenu knjigu. Neka je trenutna situacija iz realnog sveta prikazana sledećom slikom:

untitled

Suština relacionog modela je da se i klase objekata i klase veza između objekata predstavljaju na jedinstven način, tj. preko tabela. U našem primeru postoje tri tabele: STUDENT, KNJIGA i DRŽI. U relacionom modelu podataka tabela se definiše kao relacija, koja mora da ispuni odgovarajuće uslove. Svaka relacija mora da ima primarni ključ – jedan ili više atributa koji na jedinstven način opisuju svaki zapis u jednoj tabeli. Primarni ključ se pažljivo bira. Na primer u klasi studenata loš izbor primarnog ključa bi bio atribut IME, zato što se mogu pojaviti dva studenta sa istim imenom. Dobar izbor primarnog ključa je atribut Broj indeksa, zato što ne postoje dva studenta sa istim brojem indeksa. Za klase objekata Student i Knjiga vrši se prevođenje u relacioni model na sledeći način (podvlačenjem su označeni atributi koji čine primarni ključ):

Student (BrInd, Ime)          Knjiga (SifK, Naziv)           Drži (BrInd, SifK, Datum)

Dakle, za posmatrani realan slučaj gde sudenti drže pojedine knjige, izvršeno je modelovanje preko tri tabele tj. relacije. Tabele STUDENT i KNJIGA imaju dve kolone, a tabela DRŽI tri kolone. Sve tabele su povezane. Povezivanje se vrši preko vrednosti atributa u relacijama, na sledeći način:

untitled

Relaciona baza podataka standardno se satoji iz više tabela. Ipak, za razliku od mrežne baze podataka, tabele nisu povezane pokazivačima. Umesto toga koriste se „ključevi“ da upare redove podataka u različitim tabelama. Ključ je samo još jedna ili više kolona u tabeli, koja odgovara kolonama u drugim tabelama.

 

13. Kreiranje tabela, izbor tipa podataka, postavljanje primarnog ključa

13. Kreiranje tabela, izbor tipa podataka, postavljanje primarnog ključa

Podešavanje tipa i parametara polja

Tekstualni tip polja (Text)

• Sadrži do 255 karaktera teksta, ili onoliko koliko je zadato u polju Field Lenght.

Tekstualni tip polja (Memo)

• Sadrži do 65535 karaktera teksta.

Numerički tip polja (Numeric)

• Sadrži broj, čiji opseg vrednosti zavisi od vrednosti koja je zadata u polju Field Length

Date/Time tip polja

• Sadrži datum i vreme. Opseg vrednosti može da bude od 100. do 9999 godine.

Currency tip polja

• Sadrži numeričku vrednost. Opseg vrednosti sadrži negativne i pozitivne brojeve. Broj cifara sa leve strane decimalne tačke može da bude 15, a sa desne 4. U memoriji zauzima 8 bajtova. Prilikom prikazivanja vrednosti, simbol za valutu je onaj koji je podešen u Control Panel-u (sistemski parametar MS Windows-a).

• Verzija MS Accesss 2000 (i više verzije) ima mogućnost da podesite tip polja da bude Euro.

AutoNumber tip polja

• AutoNumber je broj (Long Integer) koji se generiše automatski. Postoje dva načina generisanja:

o Inkrementiranjem (najveća vrednost + 1)

o Generisanjem slučajnih brojeva

• MS Access obezbeđuje da se vrednosti u polju koje je tipa AutoNumber budu jedinstveni.

Logički tip polja (Yes/No)

• Ovaj tip polja može da sadrži samo dve vrednosti Yes ili No (True/False, On/Off). U memoriji zauzima 1 bajt.

Parametri polja

 

• Broj i vrsta parametara polja zavise od tipa podatka koji selektovano polje sadrži. Na primer, tip polja ‘Text’ ima jedne parametre, a tip ‘Number’ druge. Na sledećoj slici su prikazani parametri za tip polja ‘Text’:

untitled

Ako kliknete levim tasterom miša na desnu ivicu polja koje sadrži vrednost parametra, desiće se jedna od tri varijante

  1. Pojaviće se ikona , koja označava da postoji lista sa koje možete da izaberete vrednost parametra:

untitled

2. Pojaviće se ikona , koja startuje Expression Builder koji možete da iskoristite za unos vrednosti parametra.

3. Neće se pojaviti ikona , parametre morate da ukucate korišćenjem tastature

Osnovni parametri polja

 

• Field Size – sadrži dužinu tekstualnog polja. Ukoliko je tip polja Numeric, možete da izaberete jednu od nabrojanih vrednosti.
• Format – određuje način na koji će vrednost biti prikazana. Izaberite jedan od ponuđenih formata sa liste.
• Input Mask – omogućava da se prilikom unosa podataka koristi maska koja olakšava unos podataka. Za kreiranje maske možete koristiti Input Mask Wizard.
• Caption – tekst koji se prikazuje, umesto naziva polja, na formama, izveštajima, itd. Na primer, ako se polje zove ‘ID’, a Caption je ‘Identifikacioni broj’, onda će na datasheet-u tabele biti naziv polja ‘Identifikacioni broj’, a ne ‘ID’.
• Default Value – određuje vrednost koju polje dobija automatski prilikom kreiranja novog rekorda. Korisnik kasnije može da promeni vrednost polja.
• Validation Rule – sadrži pravila i ograničenja koja moraju da se poštuju prilikom unosa podataka. Na primer, ako unosite količinu artikala koji su primljeni u magacin, logično je da vrednosti moraju da budu veće od nule.
• Validation Text – sadrži poruku koja će se prikazati korisniku prilikom unosa podataka ako naruši pravila definisana u polju

Validation Rule. Na primer: „Broj artikala mora biti veći od nule!’.

• Required – ovo polje obavezno mora da sadrži vrednost. Nije moguće kreiranje novog rekorda ako je ovo polje prazno.
• Allow Zero Length – primenljivo za Text i Memo polja. Omogućava da sadržaj polja bude Space karakter(i).
• Indexed – kao što je opisano, određuje da li će indeks biti kreiran nad tim poljem i na koji način.
• Unicode Compression – omogućava da polja koja su tipa Text, Memo i Hyperlink zauzimaju manje memorijskog prostora.

11T i 12V. Izmena (uređenje) polja i slogova u relaciji

11. Korišćenje šablona za kreiranje jednostavnih BP je već obrađeno na vežbama

12. Izmena (uređenje) polja i slogova u relaciji

 

Dizajniranje tabela

Selektovanje kolone

• Kliknite levim tasterom miša na ikonu na vrhu prozora koja sadrži ime tabele. Kolona će promeniti boju pozadine.
• Ukoliko želite da selektujete više kolona, kliknite na prvu kolonu i, ne puštajući taster miša, pomerite kurzor tako da sve kolone koje želite da selektujete promene boju pozadine.

Promena redosleda kolona

• Selektujte kolonu (kolone) koju želite da premestite.
• Kliknite levim tasterom miša na ikonu na vrhu prozora koja sadrži ime tabele i zadržite taster miša pritisnutim.
• Kurzor miša će promeniti izgled. Ne puštajući taster miša, pomerite kurzor na novu lokaciju gde želite da bude kolona.

Vertikalna puna linija sa leve strane kurzora označava mesto gde će kolona biti locirana.

Promena širine kolona

• Postavite kursor miša na desnu ivicu ikone koja sadrži ime kolone (polja).
• Kurzor miša će promeniti izgled. Pritisnite levi taster miša i ne puštajući taster miša, pomerite kursor. Širina kolone će se menjati. Kada budete zadovoljni širinom kolone, otpustite taster miša.

Promena širine više kolona

• Selektujte kolone kojima želite da promenite širinu.
• Postavite kursor miša na desnu ivicu ikone koja sadrži ime krajnje desne kolone.
• Kursor miša će promeniti izgled. Pritisnite levi taster miša i ne puštajući taster miša, pomerite kursor. Širina kolona će se menjati. Kada budete zadovoljni širinom kolona, otpustite taster miša.
• Ili, kliknite desnim tasterom miša na selektovane kolone i na popup meniju selektujte opciju Column Width. Na dialog box-u podesite širinu kolone (u karakterima):

untitled

Promena širine kolone tako da može da prikaže ceo sadržaj (Best fit)

• Kliknite dva puta levim tasterom miša na desnu ivicu ikone koja sadrži ime kolone.
• Ili na dialog box-u Column Width (prethodna slika) kliknite na dugme Best Fit.

Promena visine reda

• Kliknite levim tasterom miša na ivicu reda i zadržite taster miša pritisnut. Pomerite miša na gore ili dole, sve dok ne budete zadovoljni visinom reda.
• Ili, kliknite desnim tasterom miša na selektovani red i na popup meniju selektujte opciju Row Height. Na dialog box-u podesite visinu reda (points):

untitled

Sakrivanje kolone

• Ukoliko ne želite da se neka kolona (polje) vidi, selektujte kolonu.
• Kliknite desnim tasterom miša na selektovanu kolonu i na popup meniju selektujte opciju Hide Columns.

Prikazivanje kolone

• Ukoliko želite da prikažete skrivenu kolonu Selektujte u meniju Format opciju Unhide Columns. Na ekranu će se prikazati dialog box:

untitled

• Selektujte check box ispred imena kolone (polja) koju želite da prikažete.

‘Zamrzavanje’ kolone (Freeze)

• Često se dešava da broj kolona i njihova širina bude veća od širine prozora. Ako koristite scroll bar za pregledanje kolona na kraju tabele, sa prozora nestaju kolone koje su na početku. Da biste obezbedili da bitne kolone uvek budu na ekranu, zadajte im da njihov status bude Freeze.
• Selektujte kolonu koju želite da uvek bude na ekranu, kliknite desnim tasterom miša na selekciju, a zatim na popup meniju selektujte opciju Freeze Columns.
• Ili u meniju Format, selektujte opciju Freeze Columns.
• Ako sada koristite scroll bar, kolone koje ste proglasili da su Freeze, uvek će biti na ekranu (u prozoru).

‘Odmrzavanje’ kolona (Freeze)

• U meniju Format, selektujte opciju Unfreeze All Columns.

Korišćenje dialog box-a za formatiranje izgleda tabele

• U meniju Format, selektujte opciju Datasheet. Na dialog box-u podesite način prikazivanja ćelija, izgled linija koje razdvajaju ćelije, boju fonta i pozadine:

untitled

10. Formatiranje podataka u tabeli

10. Formatiranje podataka u tabeli

Svako polje mora da bude jedinstveno

 

  • • U jednoj tabeli sva polja moraju da budu jedinstvena. Ukoliko u tabeli imate dva ili više polja koja se odnose na isti podatak, onda ta polja morate da smestite u drugu tabelu.
  • • Na primer, ako trebate da vodite evidenciju u kojim je firmama radio zaposleni, normalno je da pretpostavite da može da se dogodi da je neko radio u više firmi. Ali, ako onda kreirate tabelu koja ima polja: Firma1, Firma2, Firma3…, uvek će se pojaviti zaposleni koji je radio u četiri ili više firmi. Da ne bi morali da menjate strukturu tabele, u ovakvim situacijama je najbolje da kreirate dve tabele, jednu u kojoj su podaci o zaposlenom i drugu u kojoj su podaci o ranijim zaposlenjima:

untitled

  • Sada struktura podataka ne zavisi od pojedinačnih slučajeva, tj. od toga u koliko firmi je radio pojedini zaposleni.

Svako polje u tabeli mora da se odnosi na objekat koji pretstavlja tabela

 

  • Tabela uvek treba da pretstavlja jedan realni objekat ili događaj. Ukoliko kreirate tabelu u kojoj se nalaze polja (atributi) koji se odnose na dva objekta ili događaja, pogrešili ste.
  • Na primer, potrebno je da vodite evidenciju o polaznicima kursa engleskog jezika:

untitled

• Polje NASTAVNIK sadrži ime i prezime nastavnika, a polje DATUM početak kursa.
• Ova tabela je POGREŠNO kreirana.
• PRVI RAZLOG: onaj koji unosi podatke mora za svakog polaznika da unosi isto ime nastavnika i isti datum početka kursa. Ovo je nepotrebno umnožavanje posla prilikom unosa podataka.
• DRUGI RAZLOG: naravno da uvek postoji mogućnost greške prilikom unosa podataka, kao što je napravljena u imenu nastavnika. Program će tumačiti grešku kao da postoje dva nastavnika.
• TREĆI RAZLOG: ukoliko se do početka kursa (Datum) promeni nastavnik i/ili datum početka kursa, morate da napravite izmene u svakom zapisu. Zamislite da postoji veliki broj učenika!
• ČETVRTI RAZLOG: ovakav pristup značajno povećava veličinu baze podataka jer tekst ‘Jovana Jovanovic’ ili datum, zauzimaju više memorije nego broj, na primer ‘2’.
• Pravilan pristup je da kreirate tri tabele:

untitled

• Sada bi podaci u tabelama izgledali ovako:

untitled

untitled

untitled

Ukoliko je sada potrebno da promenite nastavnika ili datum početka kursa, dovoljno je da to uradite samo na jednom mestu.

Ukoliko se pojavi greška prilikom unosa podataka,  potrebno je da izmenu napravite samo na jednom mestu.

  • • Memorija koju zauzimaju podaci je značajno smanjena.

Polja u tabeli treba da sadrže najmanje logičke celine

 

  • • Polje u tabeli ne treba da sadrži složene podatke koji mogu da se podele na manje delove. Jedan od primera je polje koje sadrži mesto i poštanski broj. U tom slučaju bolje je da kreirate dva polja, jedno koje sadrži poštanski broj i drugo koje sadrži naziv mesta.

Polja u tabeli ne smeju da sadrže vrednosti koje se izračunavaju

 

  • • Polje u tabeli ne sme da sadrži podatke koji mogu da se izračunaju na osnovu vrednosti drugih polja.
  • • Takođe, promena vrednosti u jednom polju ne sme da prouzrokuje promenu vrednosti u drugim poljima.

9. Upoznavanje konkretnog sistema za upravljanje BP, planiranje jednostavnih BP

9. Upoznavanje konkretnog sistema za upravljanje BP, planiranje jednostavnih BP

Neka tabela bi npr. mogla da sadrži jedinstveni matični broj građana, imena, prezimena,  adrese, grad, republiku i pol zaposlenih.

Tabela Adresa Radnika

JMBG

Ime

Prezime

Adresa

Grad

Pol

Republika

512867458

Miloš

Petrović

Kralja Petra 2

Beograd

Muški

Srbija

758420012

Marija

Simić

Bulevar Nikole Tesle 11

Jagodina

Ženski

Srbija

102254896

Savo

Jovanović

Njegoševa 17

Podgorica

Muški

Crna Gora

87512563

Svetlana

Acimovic

Laze Lazarevića 10

Subotica

Ženski

Srbija

Zatim formirajte tabelu plate radnika koja će sadržati kolone ID radnika, plata i položaj radnika.

Formirati primarni i strani ključ.

8. Kreiranje tabele, izbor tipa podataka, postavljanje primarnog ključa, unošenje podataka u tabelu

8. Kreiranje tabele, izbor tipa podataka, postavljanje primarnog ključa, unošenje podataka u tabelu

Otvorimo našu tabelu Osobe koju smo napravili na nekom od prethodnih časova.Sada je potrebno napraviti tabelu Telefoni, kliknite na karticu Create, zatim na Table, kao što je prikazano na sledećoj slici:

untitled

Tabela Telefoni mora da ima kolone, IDUčenika, redni broj, broj telefona.

Nije dozvoljeno da dva polja imaju vrednost AutoNumber.

Vrednost za Rednog broja  je ovaj put postavljen na AutoNumber, a IDUčenika na Number!!!!!!!

Kreiranje prostog primarnog ključa

 

U tabeli Učenik, ključ je podrazumevano dodeljen prvom atributu. Dodeljivanje prostog ključa atributu vrši se klikom desnim tasterom miša na odgovarajudi atribut, a zatim se iz pomoćnog menija bira opcija Primary Key.

Kreiranje složenog primarnog ključa

 

Iz relacionog modela se vidi da ključ tabele Telefoni čine dva polja: IDradnika i RB. To se u tabeli označava na sledeći način: prvo se selektuju polja IDradnika i RB, zatim se tačno na prelazu između ova dva polja klikne desnim tasterom miša pri čemu se pojavi meni iz kog se izabere Primary Key. Tada oba polja dobiju znak ključa.

Kreiranje maske

 

Sa poljem broj telefona takođe može da se poigra. Kada se kursor miša nalazi na tom polju, u okviru tab-a General u donjem delu prozora postaviti kursor na Input Mask. Tada de se na kraju reda pojaviti dugmence na koje treba kliknuti. Nakon klika na pomenuto dugme, otvoriće se prozor koji se vidi na sledećoj slici:

untitled

Iz liste ponuđenih maska može se videti šta u ovo polje može da se upiše, kao i kako će to izgledati. Kliknuti na Next. U polje Input Mask upisati sledeće (000)000-0009. To de značiti da će se broj telefona ispisivati u formatu (063)123-4567. Ona mesta gde su nule u (000)000-0009 su obavezna, a ona gde su devetke nisu obavezna. Tako de se omogućiti da se unose šestocifreni i sedmocifreni brojevi telefona. Ovo je prikazano na sledećoj slici

untitled

U polju Try It može se isprobati da li je maska korektno definisana. Kliknuti na Next i specificirati način na koje je potrebno da se podaci tj. brojevi telefona čuvaju u tabelama, kao običan tekst ili sa svim znacima koji se pojavljuju u masci (zagrade i crtica). Kliknuti na Finish.

Sledeće, potrebno je kreirati i tabelu Grad. Ona de imati polja IDgrada, koje de predstavljati primarni ključ, i naziv, gde de se upisivati naziv grada gde određeni učenik živi. Za polje naziv podesiti dužinu polja Field Size na npr. 30 u okviru tab-a General i sačuvati tabelu.