RAČUNARSTVO I INFORMATIKA

Почетак » Informacije i informatika

Category Archives: Informacije i informatika

Informacije i informatika

Informacije i informatika

PODATAK označava činjenicu koja može biti u obliku broja, teksta , slike…

Podatak je na primer kad čujemo na vestima da je vreme -2°C

  INFORMACIJA je podatak koji ima značenje u nekom kontekstu, na primer kad iz podatka da je vreme -2°C izvučemo naš zaključak da obučemo toplu jaknu.Tako da možemo zaključiti da su informacije podaci koji su obrađeni da bi imali određeno značenje i bili korisni.

R A Č U N A R S T V O  označava teorijske nauke vezane za razvoj arhitekture računarskog hardvera i softvera, tj. to je naučna disciplina koja proučava računare i šta i kako možemo nešto rešiti uz pomoć računara.

I N F O R M A T I K U  onda možemo posmatrati kao nauku o sistematskoj i racionalnoj obradi informacija.

Prvi elektronski računari pojavili su se krajem 40-tih godina   prošlog veka i korišćeni su u početku u vojne svrhe. Početkom pedesetih, počela je njihova primena i izvan vojske, prvo za naučne i tehničke proračune, a ubrzo i za poslovne primene .  Први механички рачунар- (Diference engine) из 1832. године. Пројектовао га је енглески инжењер (Charles Babbage) Чарлс Бејбиџ.(Jon Von Neuman) је предложио структуру рачунарског система.

Прва генерација (1945-1955)- Основу чине: вакумске цеви, огромних су димензија, веома скупи, углавном за војне потребе, доста спори-мала брзина централног процесора, програмирало се на машинском језику, симболички језици и оперативни системи су били непознати, људи који су радили на рачунарима обављали су све послове- од програмирања до одржавања рачунара (човек је имао пуну контролу над рачунарским системом), искоришћене централног процесора и централне меморије је било слабо, највећи део времена се трошио на послове оператера и улазно-излазне операције.

tako imamo ENIAC (1944-1945) koji je bio prvi uspešan elektronski računar opšte namene .  Pošto je ovaj računar bio jako velikih dimenzija pojavljuje se termin hardver (gvožđurija) koji je u to vreme obeležavao računarski sistem bez programa. Interesantan je još jedan termin BAG, koji se javio da obeleži grešku u programima, a nastao je tako što je mašina prestala da radi jer je u nju uleteo leptir.

Druga generacija (1955-1965)–Elektronski prekidači u ovoj eri bazirani su bili na diodama i tranzistorima, računari su manjih dimenzija, pouzdaniji i jeftiniji, povećava se brzina rada centralnog procesora, povećava se kapacitet centralne memorije I eksternih memorija, javljaju se brže ulazno-izlazne jedinice, sem vojske koriste ih velike korporacije I univerziteti.

Treća generacija (1965-1980)– Sredinom 60-tih godina. Razvoj integrisanih kola, poluprovodničke memorije, OS sa multiprogramskim radom, interaktivni rad sa korisnikom. U isto vreme u ovoj eri se javljaju programi: CPL, BCPL, B, UNIX itd.

Četvrta generacija (1980-1990)– Koriste se čipovi. Ceo processor je mogao stati na jedan čip. Razvoj jezika: Fortran, Pascal, C, nova verzija UNIX koji je postao standard. 1971. pojava mikroprocesora. Pojava personalnih računara, razvojem LSI čipova (large scale integration), računari su jeftini. Prvi operativni sistemi za PC su MS-DOS i UNIX.

Peta generacija – Kompjuteri koji sadrže hiljade procesora, koji rade na različitim delovima istog programa. Pojava kompjuterskih mreža.

Šesta generacija – generacija današnjice, koriste se paralelni sistemi sa vektorskim procesorima. Velike korporacije su zacrtale cilj da nadmaše brzinu od 1 teraflops/sec, što se može ostvariti samo sa sistemima koji sadrže 1000 procesora. Najveća promena se desila u domenu Interneta, koji se munjevito širi.

Svaki računar se sastoji od dva podskupa ili dela sistema: tehničkog (mehanički, elektronski i drugi delovi), tj. materijalnog dela i nematerijalnog dela sistema koji predstavljaju komande za rad uredjaja. Tehnički ili materijalni deo nekog uredjaja ili sistema se označava terminom hardver (hardware), a nematerijalni deo, tj. skup svih programa za upravljanje se naziva softver (software).

Vidljivi delovi uobičajene konfiguracije računara su: tastatura, miš, monitor, kućište sa disk jedinicom (jednom ili više) i štampač. U samom kućištu se nalaze najvažniji delovi računara koji se ne vide dok se ne skine poklopac kućišta: izvor za napajanje sistema (transformator koji transformiše struju sa 220 V na male napone oko 5 V), hard disk (deo spoljašnje memorije velikog kapaciteta) i centralna procesorska jedinica (ploča sa centralnim procesorom i unutrašnjom memorijom) sa mogućim dodatkom zvučne i/ili grafičke kartice.

untitled