LOKALNE RAČUNARSKE MREŽE  (LAN – Lokal Area Network)

LAN predstavlja kombinaciju hardvera, softvera i komukacijskih kanala koji povezuju dva ili više računara unutar određenog područja. Hardverski uređaji u mreži se ponekad nazivaju i čvorovima.

Lan mreža, pored sistema za kabliranje, može da sadrži različite deljive periferne uređaje (laserske štampače), kao i veliki broj različitih računara (radne stanice, računare i jedan do dva mainfrime računara, danas server ). Svaki od uređaja  u LAN mreži treba da poseduje mrežnu karticu (network interface card, NIC) preko koje se uređaj priključuje na mrežu. Sastavni deo mreže je i operativni sistem koji upravlja svim aktivnostima u  mreži. Ovakav operativni sistem mora da bude instaliran na najmanje jednom racunaru u mreži.  LAN se obično konfiguriše u u tri oblika: zvezda, mafistrala, prsten (zvezda-prsten). Kao prenosni medium u LAN mreži može se koristiti žica (koaksijalni ili optički  kabl) ili mikrotalasi. Najčešće korišćeni protokoli u LAN mreži za topologiju magistrale i zvezde je eternet, a za prsten IBM Token Ring.

LAN mreže mogu da sadrže hardverske i softverske uređaje koji dozvoljavaju komunikaciju sa drugim LAN mrežama i računarskim resursima.

Pogodnosti LAN mreže

– Mogućnost rada sa deljenim resursima

– Povećanje brzine obrade informacija deljenjem poslova između računara u mreži

– Pouzdanost rada. Ukoliko dođe do otkaza jednog čvora u mreži, drugi mogu preuzeti njegove funkcije do uspostavljanja normalnog stanja

– Prosleđivanje informacija između čvorova u mreži

Nedostaci LAN mreže

– Zahtevaju posebno osoblje za njihovo održavanje i funkcionisanje

– Izložene su opasnostima po sigurnost podataka

– Krajnji korisnik zahteva posebnu obuku za upotrebu LAN-a

IP ŠEMA I ADRESIRANJE

IP adresa je struktura podataka koja služi za jedinstveno identifikovanje računara u mreži. To je vrednost dužine 32 bita (4 bajta) koja je dodeljena svakom sistemu na Internetu. Pošto je ova vrednost jedinstveni identifikator, dva sistema ne mogu imati istu IP adresu. Sa druge strane, moguće je da neki sistemi imaju više od jedne IP adrese. U tom slučaju, može im se pristupiti koristeći bilo koju od njih.

Navedeni format pripada protokolu  IPv4 (verzija 4) koja polako zastareva jer je moguce pomoću njega uvesti samo 4.294.967.296 računara. Već nekoliko godina akruelan je i protokol IPv6 koji definiše standard IP adrese dužine 64 bita.

IP adrese su najčešće u praksi zapisane u tačka decimalnoj notaciji – svaki bajt je predstavljen svojom decimalnom vrednošću, a između njih su tačke (na primer 82.117.206.16). Obzirom da su u pitanju bajtovi, oni u decimalnom zapisu uzimaju vrednost 0-255.

Svaka IP adresa sastoji se od dva dela:

– mrežnog (koji identifikuje mrežu u koju je računar povezan (prvih 8 bitova))  i

– host dela (koji identifikuje sam računar unutar mreže (preostala 24 bita)).

IP mrežna adresa dobija se bitskom operacijom I (eng. AND) između 32bitne IP adrese i još jedne vrednosti – mrežne maske (subnet mask). Ona sadrži logičku vrednost 1 za svaki bit koji čini mrežni deo i vrednost 0 za svaki bit host dela.

Postoje tri vrste IP adresa:

1. unicast – određuje tačno jedan računar
2. broadcast – određuje celu lokalnu mrežu
3. multicast – određuje grupu računara

Da bi se olakšala administracija mreža, skup svih IP adresa podeljen je na klase: A, B i C. U praksi postoje i klase D i E, ali se koriste samo za multicast i eksperimentalno adresiranje.

Kod klase A se prvih 8 bitova koristi za određivanje mreže a ostala 24 za host deo. Prvi bit je fiksiran na 0 što znači da postoji 127 mreža klase A od kojih svaka može imati 16.777.214 članova. Opseg klase je 0.0.0.0 – 127.255.255.255 . Ovo su jako velike mreže i dodeljuju se samo ogromnim kompanijama, jer u sebi mogu sadržati preko 16 miliona računara.

Kod klase B se prvih 16 bitova koristi za određivanje mreže a ostalih 16 za host deo. Prva dva bita su fiksirana na 10 što znači da postoji 16.384 mreža klase B od kojih svaka može imati 65532 člana. Opseg klase je 128.0.0.0.0 – 191.255.255.255

Kod klase C se prva 24 bita koristeza određivanje mreže a ostalih 8 za host deo. Prva tri bita su fiksirana na 110 što znači da postoji 2.097.152 mreža klase C od kojih svaka može imati 254 člana. Opseg klase je 192.0.0.0.0 – 223.255.255.255

Kod klase D je rezervisana za multicast.

Prva četri bita su fiksirana na 1110 i opseg klase je 224.0.0.0.0 – 239.255.255.255

Kod klase E prva četri bita su fiksirana na 1111 i opseg klase je 240.0.0.0.0 – 255.255.255.255

Nepraktičnost ovog adresiranja za ljude prevaziđena je uvođenjem domenskog servera imena (eng. DNS – Domain Name Server), koji svojom hijerarhijskom konstrukcijom obezbeđuje da se numeričke adrese zamene logičnim i razumljivim imenima.